Koralni grebeni, ti živahni podvodni gradovi, stoje na ivici kolapsa. Dok rastuće temperature okeana i izbeljivanje korala hvataju naslove, novi članak objavljen u časopisu u Current Biology otkriva skriveni sloj složenosti u ovoj borbi za opstanak: često zanemarene uloge najmanjih stanovnika grebena.
Naučnici su dugo razumeli vitalno partnerstvo između korala i njihovih simbiotskih algi, ali rad istraživača sa UC Santa Barbara i Univerziteta Džordžije naglašava kako sudbina čitavih grebena može zavisiti od složene interakcije između različitih vrsta riba i beskičmenjaka. Ovi sićušni stanari, ispostavilo se, mogu biti i heroji i zlikovci u drami.
„To je kao užurban grad koji se koleba na ivici“, objasnio je koautor Adrian Stier, morski biolog sa UC Santa Barbara. „Tek sada shvatamo da je to mikrokosmičko bojno polje gde naizgled beznačajna stvorenja mogu biti razlika između grebena koji napreduje ili podleže ljudskim uticajima.
Uzmimo, na primer, skromnu devojku. Nedavna studija objavljena u PLOS ONE otkrila je da je veća verovatnoća da će korali u kojima žive ove sitne ribe izdržati i oporaviti se od toplotnih talasa. Istraživači sugerišu da ribe pružaju ključni podsticaj hranljivim materijama svojim domaćinima korala, efikasno ih oplođujući otpadom bogatim amonijakom. Ovo otkriće podsjeća na sličan rad objavljen u Global Change Biologi, gdje se pokazalo da ribice pomažu koraljima da se odupru izbjeljivanju podstičući simbiozu između korala i njihovih fotosintetizirajućih zooksantela.
Ali ne radi se samo o povećanju resursa. Druga studija, takođe objavljena u PLOS ONE, otkrila je da određene teritorijalne damice deluju kao telohranitelji korala, štiteći svoje domove od predatora i dozvoljavajući koralima da troše manje energije na odbranu, a više na rast i preživljavanje.
„Ovo novo istraživanje služi kao snažan podsetnik da čak i najmanja stvorenja mogu da igraju značajnu ulogu u zdravlju naše planete“, rekao je Stier.
Međutim, nisu svi stanovnici korala tako dobroćudni. Esej takođe naglašava tamniju stranu ovih mikro-odnosa. Parazitski puževi, poput onih koji su predstavljeni u studiji Nature Ecologi & Evolution, mogu oslabiti svoje koraljne domaćine, čineći ih podložnijim izbeljivanju. Druga stvorenja, kao što je puž vermetid istražen u studiji objavljenoj u Ekologiji, mogu poremetiti delikatnu ravnotežu grebena, nadmećući korale u pogledu prostora i resursa.
Čak i rakovi, često hvaljeni zbog svojih usluga čišćenja, mogu se pretvoriti od korisnih domaćica u štetne sakupljače. Istraživanje u koralnim grebenima otkrilo je da pod ekstremnim toplotnim stresom određene vrste rakova postaju agresivne, bore se među sobom i na kraju nanose štetu svojim koralnim domovima.
„To je stalni ples između korisnih partnerstava i štetnih interakcija“, rekao je Stier. „Dešifrovanje ove zamršene mreže života je kritično ako želimo da efikasno zaštitimo koralne grebene.“
Dok borba protiv klimatskih promena ostaje krajnje rešenje za očuvanje koralnih grebena, razumevanje složene dinamike između korala i njihovih minijaturnih stanovnika moglo bi biti ključno za kupovinu dragocenog vremena za ove vitalne ekosisteme. Identifikovanjem i zaštitom heroja i ublažavanjem štete koju su naneli zlikovci, naučnici se nadaju da će preokrenuti vagu u korist opstanka koralnih grebena.
