Sve je više dokaza da pesticidi igraju ulogu u razvoju Parkinsonove bolesti. Ali ove supstance nisu dovoljno ispitane za njihovu moguću ulogu u ovoj bolesti. Istraživači sa Holandskog instituta za neuronauku, između ostalih, predlažu pristup testiranju korak po korak koji bi trebalo da garantuje bezbednost pesticida.
Parkinsonova bolest je najbrže rastući poremećaj mozga na svetu. Jasno je da faktori životne sredine, kao što su zagađenje vazduha i izloženost teškim metalima, igraju važnu ulogu u razvoju Parkinsonove bolesti.
Pored toga, sve je više dokaza da su pesticidi uključeni, ali ove supstance nisu adekvatno testirane na njihovu moguću ulogu u Parkinsonovoj bolesti. Istraživači sa Holandskog instituta za neuronauku, Univerzitetskog medicinskog centra Radboud i RIVM-a žele ovo da promene. Oni predstavljaju sistematski pristup testiranju pesticida koji minimizira patnju životinja što je više moguće.
Istraživači predlažu da i postojeći i novi pesticidi prođu četiri faze testiranja. Prvo, istraživanje baze podataka mora pokazati da li postoje indikacije da bi neka supstanca mogla da ošteti moždane ćelije. Ako jeste, potrebno je izvršiti laboratorijska istraživanja o uticaju pesticida na moždane ćelije.
Ako istraživači pronađu indikacije nepoželjnih svojstava iu tim eksperimentima, moraju testirati supstance na životinjskim vrstama koje malo liče na ljude, kao što su crvi ili muve. Poslednji korak uključuje izlaganje miševa i pacova pesticidu.
Istraživač mozga Judith Homberg iz Radboudumc-a objašnjava ovaj pristup korak po korak: „Na ovaj način, mi testiramo pesticide veoma temeljno, bez potrebe za velikim brojem laboratorijskih životinja. Nažalost, istraživanja na pacovima i miševima su neophodna da bi se definitivno utvrdila sigurnost supstancu. Parkinsonova bolest se dijagnostikuje na osnovu promena u ponašanju, a ove životinje pokazuju ponašanje koje je relevantno za ovu bolest.“
„Takođe možemo izložiti ove laboratorijske životinje pesticidima tokom dužeg vremenskog perioda i na sličan način kao i ljudi. Na primer, dodavanjem ovih supstanci u vodu za piće ili u vazduh koji udišu.“
Neurolog i koautor Bas Bloem (Radboudumc) naglašava važnost testova: „Još uvek smo u velikoj meri u mraku po pitanju bezbednosti ovih supstanci. Trenutni kriterijumi za prijem pesticida daju nedovoljan uvid u rizik od Parkinsonove i drugih bolesti mozga Sada predlažemo jasan plan akcije za pravilnu procenu bezbednosti.“
Istraživači sada ulaze u razgovore sa industrijom i regulatornim vlastima. Ling Shan Ph.D. (istraživač na Holandskom institutu za neuronauku u grupi Dika Svaba) kaže: „Ovaj test je samo prvi korak za sistematski i efikasan pregled pesticida.
„Cilj je da se ovo naknadno implementira kao rutinski skrining za druge toksične supstance u životnoj sredini. Sledeći korak je sprovođenje eksperimenata, u kojima moramo da sarađujemo sa nacionalnim partnerima, kao što su univerziteti i RIVM.“
Nalazi su objavljeni u časopisu npj Parkinsonova bolest.
