Između 7% i 15% ljudi u Severnoj Americi, između 5% i 9% ljudi u Evropi i između 1% i 5% ljudi u Aziji pati od kamena u bubregu. Uobičajeni simptomi su jak bol, mučnina, povraćanje, groznica, mrzlica i krvavi urin. Ali kamen u bubregu ne samo da smanjuje kvalitet života; dugoročno, mogu dovesti do infekcija, otečenih bubrega (hidronefroze), bubrežne insuficijencije i bubrežne bolesti u završnoj fazi. Poznati faktori rizika za nastanak kamena u bubregu su odrasli muškarac, gojaznost, hronična dijareja, dehidracija i inflamatorna bolest creva, dijabetes ili giht.
Sada je studija u Frontiers in Nutrition po prvi put pokazala da bi povećanu potrošnju dodatog šećera verovatno trebalo dodati na listu faktora rizika za kamen u bubregu. Dodati šećeri se nalaze u mnogim prerađenim namirnicama, ali su posebno bogati u zaslađenim gaziranim pićem, voćnim pićima, slatkišima, sladoledu, kolačima i kolačićima.
„Naša je prva studija koja je izvestila o povezanosti između konzumiranja dodanog šećera i kamena u bubregu“, rekao je glavni autor dr Šan Jin, istraživač u pridruženoj bolnici Medicinskog koledža Severnog Sečuana, Nančong, Kina. „To sugeriše da ograničavanje unosa dodanog šećera može pomoći u sprečavanju stvaranja kamena u bubregu.“
Iin et al. analizirali epidemiološke podatke o 28.303 odrasle žene i muškarce, prikupljene u periodu od 2007. do 2018. u okviru američkog Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES). Učesnici su sami prijavili da li su imali istoriju kamena u bubregu. Dnevni unos dodatog šećera svakog učesnika procenjen je na osnovu njihovog prisećanja poslednje konzumacije hrane i pića, dato dva puta: jednom u intervjuu licem u lice i jednom u telefonskom intervjuu između tri i 10 dana kasnije. Na primer, učesnici su upitani da li su jeli sirupe, med, dekstrozu, fruktozu ili čisti šećer u poslednja 24 sata.
Svaki učesnik je takođe dobio indeks zdrave ishrane (HEI-2015), koji sumira njihovu ishranu u smislu adekvatnosti korisnih komponenti ishrane kao što su voće, povrće i integralne žitarice, kao i umerenost potencijalno štetnih namirnica, na primer rafinisanih žitarica, natrijum i zasićene masti.
Istraživači su prilagodili izglede za razvoj kamena u bubregu godišnje tokom ispitivanja za niz faktora koji objašnjavaju. Ovo uključuje pol, starost, rasu ili etničku pripadnost, relativni prihod, BMI, HEI-2015 rezultat, pušački status i da li su učesnici imali istoriju dijabetesa.
Na početku studije, učesnici sa većim unosom dodatog šećera su imali tendenciju da imaju veću trenutnu prevalenciju kamena u bubregu, niži rezultat visokog obrazovanja i niži nivo obrazovanja. Ukupan srednji unos dodatog šećera bio je 272,1 kalorija dnevno, što odgovara 13,2% ukupnog dnevnog energetskog unosa.
Istraživači su pokazali da je nakon prilagođavanja ovim faktorima procenat unosa energije iz dodatih šećera bio u pozitivnoj i doslednoj korelaciji sa kamenjem u bubregu. Na primer, učesnici čiji je unos dodatog šećera bio među 25% najviših u populaciji imali su 39% veće šanse za razvoj kamena u bubregu tokom studije.
Slično, učesnici koji su dobijali više od 25% svoje ukupne energije iz dodatih šećera imali su 88% veće šanse od onih koji su dobijali manje od 5% svoje ukupne energije iz dodatih šećera.
Rezultati su takođe pokazali da su učesnici iz „drugih“ etničkih grupa – na primer Indijanci ili azijski ljudi – imali veće šanse za razvoj kamena u bubregu kada su bili izloženi većoj od prosečne količine dodatog šećera nego Meksički Amerikanci, drugi Hispanoamerikanci, ne-Hispanolci belci i crnci koji nisu latinoamerički. Ljudi sa većim odnosom siromaštva i prihoda (PIR; odnos između njihovog prihoda i federalnog nivoa siromaštva) imali su veće šanse za razvoj kamena u bubregu kada su bili izloženi većem broju dodatog šećera od ljudi na nivou siromaštva ili nešto iznad njega.
Mehanizmi veze između konzumiranja veće količine dodatog šećera i većeg rizika od razvoja kamena u bubregu još nisu poznati. Pošto je ovo bilo nekontrolisano opservaciono ispitivanje, još uvek se ne može isključiti da bi nepoznati zbunjujući faktori mogli pokrenuti ovu povezanost.
„Potrebne su dalje studije kako bi se detaljno istražila povezanost između dodanog šećera i raznih bolesti ili patoloških stanja“, upozorio je Jin. „Na primer, koje vrste kamena u bubregu su najviše povezane sa dodatkom šećera? Koliko bi trebalo da smanjimo potrošnju dodatog šećera da bismo smanjili rizik od formiranja kamena u bubregu? Ipak, naši nalazi već nude dragocene uvide za donosioce odluka.“
