Desetine studija su navodno pokazale da dnevna čaša vina ili krigla piva može smanjiti rizik od srčanih bolesti i smrti.
Ali ove studije su pogrešne, tvrdi novi pregled dokaza, a potencijalne zdravstvene koristi od umerene upotrebe alkohola nestaju kada se te mane i pristrasnosti uzmu u obzir.
U najboljem slučaju, jedno ili dva pića svakog dana nemaju nikakav dobar ili loš efekat na zdravlje osobe, dok tri ili više pića dnevno značajno povećavaju rizik od prerane smrti, izvještavaju istraživači.
„Malo ili umereno konzumiranje alkohola je grubo definisano između jednog pića nedeljno i dva pića dnevno. To je količina alkohola za koju mnoge studije, ako ih pogledate nekritički, sugerišu da smanjuje rizik od preranog umiranja“, rekao je ko-istraživač Tim Stockvell . On je bivši direktor Kanadskog instituta za istraživanje upotrebe supstanci na Univerzitetu Viktorija u Britanskoj Kolumbiji.
Ali nakon prilagođavanja na nedostatke i pristrasnosti u studiji, „izgled koristi od umerenog pijenja uveliko se smanjuje i, u nekim slučajevima, potpuno nestaje“, rekao je Stokvel.
Standardno piće u Sjedinjenim Državama sadrži otprilike 14 grama čistog alkohola, prema američkim nacionalnim institutima za zdravlje. To je jednako oko 12 unci piva, 5 unci vina ili 1,5 unci destilovanog žestokog pića.
Za ovu analizu, Stockvell i njegove kolege procenili su 107 studija koje su procenile odnos između upotrebe alkohola i smrti. Ove studije su uključile skoro 5 miliona učesnika iz više zemalja.
„Ovo je pregled mnogih zaista loših studija“, rekao je Stokvel. „Postoji mnogo zbunjujućih i pristrasnih u ovim studijama, a naša analiza to ilustruje.“
Na primer, mnoga istraživanja imaju tendenciju da svrstavaju bivše osobe koje piju u istu grupu kao i apstinente doživotno, nazivajući ih svima koji ne piju, rekao je Stokvel.
Ali bivši ljudi koji piju obično su odustali ili smanjili konzumiranje alkohola zbog zdravstvenih problema, rekao je Stockvell. Nova analiza je pokazala da bivši ljudi koji piju zapravo imaju 22% veći rizik od smrti u poređenju sa apstinentima.
Njihovo prisustvo u grupi „ne-pijača“ dovodi do pristrasnosti rezultata, stvarajući iluziju da je lagano svakodnevno piće zdravo, rekao je Stokvel.
Za novu studiju, istraživači su objedinili podatke, a zatim izvršili prilagođavanja koja su uzela u obzir probleme poput „pristrasnosti bivšeg pijanca“.
„Postavili smo flastere na sve ove loše studije kako bismo pokušali da istražimo kako ove različite karakteristike rezultiraju pojavom zdravstvenih koristi“, rekao je Stokvel.
Kombinovani prilagođeni podaci iz studija pokazali su da ni oni koji povremeno piju (manje od 1,3 grama alkohola ili jedno piće svake dve nedelje) niti oni koji piju malo (do 24 grama dnevno, ili skoro dva pića) nisu imali značajno smanjen rizik smrti.
Istraživači su otkrili blagi, ali ne značajan, povećan rizik od smrti među onima koji su pili 25 grama do 44 grama dnevno, oko tri pića.
I postojao je značajno povećan rizik od smrti za osobe koje su pile 45 ili više grama alkohola dnevno, pokazali su rezultati.
Najveći rizik bio je kod osoba koje piju 65 grama alkohola ili više dnevno, odnosno više od četiri pića. Njihov rizik od smrti bio je za oko 35% veći od onih koji su povremeno pili.
„Postoji jedno pitanje o tome da li je konzumiranje malog alkohola korisno, i mislim da bih ovo shvatila kao da to zaista nije posebno korisno“, rekla je Ketrin Lesko, docentka epidemiologije na školi javnog zdravlja Džon Hopkins Blumberg, u Baltimoru. „Ne znam da li je to štetno, vrlo malo pijenje. Ali mnogi rezultati pojačavaju štetne efekte čak i umerenog do visokog nivoa pijenja.“
Analiza je takođe pokazala da alkohol ima dramatičniji efekat u manjim količinama na rizik od smrti žena.
Povećani rizik od smrti žena zbog pijenja stalno je bio veći od rizika kod muškaraca. Na primer, povećani rizik od smrti za žene koje piju 65 grama ili više dnevno bio je 61%, što je skoro dvostruko više od muškaraca koji piju toliko.
„Žene doživljavaju alkohol drugačije od muškaraca zbog bioloških faktora. Čak i kada piju istu količinu alkohola, žene će imati veći nivo alkohola u krvi, brže će se osećati opijenim i treba im duže da ga metabolišu“, primetio je Pat Aussem. Ona je pomoćnik potpredsednika za razvoj kliničkog sadržaja za potrošače za Partnerstvo za kraj zavisnosti.
Ovi rezultati imaju smisla s obzirom na to da je upotreba alkohola povezana sa najmanje 22 specifična uzroka smrti, rekao je Stockvell.
Upotreba alkohola povećava rizik od oboljenja jetre, nekih karcinoma, moždanog udara i srčanih bolesti, rekao je Stokvel. Takođe doprinosi smrti od povreda usled nesreća, saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava.
Druge studije koje uzimaju u obzir genetiku „potvrđuju naš zaključak da ljudi koji piju umereno nisu zaštićeni od srčanih bolesti ili prerane smrti. Tako da su naši rezultati u skladu sa drugim studijama koje koriste jači dizajn“, rekao je Stokvel.
Aussem je rekao da je istraživanje uspostavilo „kontinuum rizika“ povezan sa nedeljnom upotrebom alkohola, gde je rizik od štete:
„Svako dodatno standardno piće radikalno povećava rizik od posledica povezanih sa alkoholom. Ovi rizici se povećavaju u korak sa konzumacijom jer je teže popraviti štetu nanetu ćelijskom tkivu u telu i mozgu“, rekao je Aussem.
Jednostavno rečeno, manje je bolje“, dodala je ona. „Svaki koraci za smanjenje mogu biti od pomoći u smislu smanjenja rizika od raka povezanih sa alkoholom i kardiovaskularnih bolesti.“
Istraživači su ukazali na neka ograničenja njihovog rada. Merenje konzumacije alkohola bilo je nesavršeno u većini studija, rekli su, a konzumacija alkohola koju su sami prijavili je verovatno bila nedovoljno prijavljena u mnogim slučajevima.
Da bi se preciznije procenili rizici od alkohola, buduće studije bi trebalo da sagledaju specifične bolesti povezane sa pićem i povežu ih sa određenim grupama, rekao je Stokvel. Na primer, studije bi mogle da ispitaju rizik od raka koji predstavlja alkohol za muškarce u odnosu na žene.
Studije bi takođe bile bolje koristiti povremene osobe koje piju kao referentnu grupu, jer oni imaju tendenciju da imaju više „normalnih“ zdravstvenih karakteristika od trezvenjaka, zaključili su istraživači.
