Životinje koje jedu voće neizbežno će konzumirati neke koje su malo prezrele i malo više pijanče – ali predugo smo pretpostavljali da je to retko i slučajno, tvrdi tim ekologa u novom izveštaju.
Većina alkohola je toksična, ali neke životinje (uključujući nas ljude) su u stanju da metabolišu niske doze etanola, molekula koji proizvodi kvasac (Saccharomices cerevisiae) dok vari biljne materijale.
„[Etanol] ima mnogo više u prirodnom svetu nego što smo ranije mislili, a većina životinja koje jedu slatko voće biće izložena određenom nivou“, kaže bihejvioralni ekolog Kimberli Hokings sa Univerziteta u Ekseteru.
„Udaljavamo se od ovog antropocentričnog pogleda da je etanol samo nešto što ljudi koriste.
Proučavajući 100 postojećih izvora na ovu temu, tim je pronašao složenu mrežu evolucije koja okružuje pojavu etanola na Zemlji. Ovaj alkohol se pojavio u izobilju pre oko 100 miliona godina, pošto je kvasac pronašao način da fermentira nektar i plodove prvih cvetnih biljaka na Zemlji.
Iz ove početne ekološke interakcije iznikao je evolutivni lanac događaja koji uključuje biljke, kvasac, bakterije, insekte i sisare.
Pošto se etanol prirodno pojavljuje u skoro svakom ekosistemu na Zemlji, Hockings i kolege predlažu, životinje koje jedu voće i nektar – iz kojih nastaje ovaj alkoholni molekul – verovatno ga redovno konzumiraju.
To ima više smisla kada uzmete u obzir da je prisustvo etanola znak da hrana ima visok sadržaj šećera i da je stoga bogata energijom.
„Nakon što su biljke razvile plodove bogate šećerom, sokove i nektare, a kvasac je razvio proizvodnju etanola da bi branio ove resurse, neke životinje su možda stekle veću metaboličku efikasnost prema etanolu kako bi omogućile potrošnju hrane koja sadrži etanol“, pišu autori.
To svakako daje neki kredibilitet takozvanoj hipotezi o pijanim majmunima: da je ljudska ljubav prema alkoholu nasleđena od predaka primata koji su birali voće sa etanolom zbog njegove veće hranljive vrednosti.
„Na kognitivnoj strani, iznešene su ideje da etanol može da pokrene sistem endorfina i dopamina, što dovodi do osećaja opuštenosti koji bi mogao imati koristi u smislu društvenosti“, kaže bihejvioralni ekolog i prva autorka Ana Bouland sa Univerziteta u Ekseteru. .
„Da bismo to testirali, zaista bismo morali da znamo da li etanol proizvodi fiziološki odgovor u divljini.“
S druge strane, postoje neke očigledne negativne strane konzumiranja previše stvari, što ima ozbiljne posledice po životinje u divljini.
„Iz ekološke perspektive, nije korisno biti pijan dok se penjete po drveću ili ste okruženi grabežljivcima noću — to je recept da se vaši geni ne prenesu“, kaže molekularni ekolog Metju Kerigan sa koledža Centralna Florida.
„To je suprotno od ljudi koji žele da se opijaju, ali ne žele kalorije – iz neljudske perspektive, životinje žele kalorije, ali ne i opijenost.“
Ovo bi moglo biti razlog zašto su se određeni sisari i ptice koji se oslanjaju na voće i nektar za hranu prilagodili efikasnom metabolizmu etanola.
Ljudi, šimpanze i gorile mogu proizvesti određeni enzim, A294V, nastao iz jedne promene aminokiseline u DNK kodu našeg zajedničkog pretka pre oko 10 miliona godina, što ovim primatima daje posebno visoku toleranciju na etanol.
U dobru i zlu, čini se da je potrošnja etanola utkana u evolucionu istoriju mnogih životinja, uključujući i nas same.
