Dva najhitnija faktora životne sredine na planeti imaju potencijal da promene rast i reprodukciju biljaka koje se nalaze duž svetske obale, sugeriše nova studija.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Zagađenje životne sredine, jedno je od prvih koje ispituje kombinovane efekte poplava morske vode i zagađenja mikroplastikom na obalne biljke.
Pokazalo se da su oba stresora imala neke efekte na testirane vrste, pri čemu je mikroplastika uticala na reprodukciju biljaka, dok je poplava izazvala veću smrt tkiva.
Međutim, izloženost i mikroplastici i poplavama zajedno – pretnja koja će se verovatno povećati kao rezultat klimatskih promena i upotrebe plastike – imala je izraženiji uticaj na njihovu raspodelu resursa.
Ovo je zauzvrat dovelo do toga da biljke pokazuju izmenjen rast i doživljavaju kratkotrajnu supresiju u svojoj fotosintetičkoj efikasnosti. Reakcije utiču na sposobnost biljaka da zahvate vodu, hranljive materije i sunčevu svetlost i doprinose dobrobiti ekosistema.
Studiju su vodili stručnjaci za zagađenje plastikom i biologiju biljaka sa Škole bioloških i morskih nauka Univerziteta u Plimoutu i Međunarodne jedinice za istraživanje morskog otpada.
Kažu da to ukazuje na potencijal da mikroplastika predstavlja povećani rizik kada je u kombinaciji sa dodatnim stresorima poput poplava morske vode i da je, kao rezultat, utvrđivanje pretnji koje predstavljaju višestruki stresori koji se istovremeno javljaju na otpornost ekosistema prioritet.
Dr Vinnie Courtene-Jones, vodeći autor studije, rekla je: „Ovo istraživanje naglašava potencijal mikroplastike, sastavljene od konvencionalne i biorazgradive plastike, da štetno utiče na funkcionisanje biljaka. Štaviše, to ukazuje na to da se efekat mikroplastike može povećati drugim faktorima životne sredine, kao što su porast nivoa mora i obalne poplave, ovakve studije nam pomažu da cenimo potencijalnu štetu koju mikroplastika nanosi nizu organizama i otpornosti ekosistema uopšte.
Studija je sprovedena kao deo BIO-PLASTIC-RISK, projekta vrednog 2,6 miliona funti koji vodi Univerzitet.
Fokusirao se na trputac (Plantago coronopus), višegodišnju nisko rastuću biljku koja potiče iz Evrope, Azije i Severne Afrike – ali se takođe nalazi u Sjedinjenim Državama, Australiji i Novom Zelandu – koja obično raste u peščanim dinama i priobalnim staništima na šljunku. .
Biljke su uzgajane u zemljištu koje je sadržalo konvencionalnu ili biorazgradivu plastiku 35 dana pre nego što su bile preplavljene morskom vodom tokom 72 sata, replicirajući vrste poplava koje su sve više povezane sa olujama i obalnim olujnim udarima.
Zatim su uzgajani još 24 dana, a naučnici su pratili preživljavanje biljaka pored faktora kao što su veličina biljke, efikasnost fotosinteze i proizvodnja cveća.
Dr Mik Hanli, vanredni profesor za interakcije biljaka i životinja i stariji autor studije, dodao je: „Na globalnom nivou, staništa kao što su obalne dine i travnjaci pomažu u zaštiti zajednica u vidu odbrane obale i zaštite od vetra. imaju ključnu ulogu u podršci biodiverzitetu, ali su pod sve većom pretnjom klimatskih promena i niza drugih faktora životne sredine.
„Ova studija naglašava da ne bi trebalo da posmatramo te pretnje izolovano jer, zajedno, njihovi uticaji mogu biti izraženiji. To je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da se predviđa da će se i zagađenje mikroplastikom i obalne poplave pogoršati i intenzivirati u narednim decenijama osim ako sprovode se ambiciozne globalne akcije“.
