Lek koji cilja na protein poznat kao fosfatidilserin povećao je stopu odgovora za pacijente sa hepatocelularnim karcinomom (HCC) koji primaju imunoterapiju bez ugrožavanja njihove bezbednosti, prema rezultatima druge faze kliničkog ispitivanja koje je sproveo UT Southvestern Medical Center.
Nalazi, objavljeni u Nature Communications, pokazuju potencijalne prednosti povećanja imunoterapije za ovaj i druge oblike raka.
„Ova studija pokazuje obećanje o poboljšanju uspeha imunoterapije protiv raka ciljanjem na druge imunomodulirajuće proteine istovremeno“, rekao je vođa studije David Hsieh, MD, docent interne medicine na Odseku za hematologiju i onkologiju i član istraživačkog programa eksperimentalne terapije. iz Harold C. Simmons Comprehensive Cancer Center na UT Southvestern.
HCC je najčešći oblik raka jetre i četvrti najčešći uzrok smrti od raka širom sveta. Dugi niz godina, jedini postojeći tretman za tumore ove vrste koji se ne može hirurški ukloniti bio je lek koji se zove sorafenib. Deluje tako što usporava rast krvnih sudova koji se hrane tumorom.
Iako je ovaj lek za ciljanu terapiju bio revolucionaran kada ga je odobrila američka Uprava za hranu i lekove 2007. godine, produžava preživljavanje za samo nekoliko meseci.
U skorije vreme, imunoterapije – tretmani koji podstiču imuni sistem da se bori protiv tumora – su se pojavili kao najefikasniji tretmani za pacijente sa HCC. Međutim, samo mali deo pacijenata je reagovao na ove lekove kada su se davali sami, a kombinovanje višestrukih imunoterapija povećalo je verovatnoću ozbiljnih i povremeno smrtonosnih neželjenih efekata.
Pre nekoliko godina, istraživači su otkrili da se čini da je fosfatidilserin, masna supstanca koja se naziva fosfolipid ponekad prisutna na površini ćelija raka, u interakciji sa imunim ćelijama kako bi ih sprečila da napadnu tumore. Lek sa antitelom pod nazivom bavituksimab koji neutrališe fosfatidilserin nije pokazao nikakav efekat na odgovor tumora, progresiju ili preživljavanje kada se primenjuje sam kod više vrsta raka ili kada se kombinuje sa sorafenibom u HCC. Ali bavituksimab nikada nije bio testiran u kombinaciji sa imunoterapijskim agensima.
U tom cilju, dr Hsieh i njegove kolege regrutovali su 28 pacijenata sa HCC koji su bili na nezi u UT Southvestern and Parkland Health. Ovi pacijenti, čiji se karcinomi nisu mogli hirurški ukloniti, dobili su slike svojih tumora na početku studije. Zatim su primili kombinaciju bavituksimaba i pembrolizumaba, imunoterapijskog leka odobrenog 2016. za lečenje različitih karcinoma.
Dok su primali obe terapije, ovi pacijenti su imali periodična snimanja kako bi utvrdili da li su se njihovi tumori smanjili, prestali da rastu ili su nastavili da rastu i umnožavaju se. Istraživači su pratili ove pacijente u proseku 28,5 meseci.
Iako su prethodna klinička ispitivanja pokazala da je samo oko 16% pacijenata sa HCC reagovalo na samo pembrolizumab, devet pacijenata ili 32% je reagovalo na kombinovanu terapiju. Dvojica od njih su imala potpuni odgovor, bez dokaza o bolesti na snimanju na kraju ispitivanja. Kombinovana terapija zaustavila je progresiju kod još 32% pacijenata. Za one koji su odgovorili, dva leka su nastavila da smanjuju svoje tumore u srednjem vremenu od 13,3 meseca, a četiri pacijenta su još uvek reagovala na kombinovanu terapiju kada je studija završena.
Istraživači su primetili da se čini da dodavanje bavituksimaba nije povećalo neželjene efekte u odnosu na one koji su uzimali samo pembrolizumab na osnovu podataka iz prethodnih ispitivanja – što je važna tačka koja pokazuje bezbednost ove kombinacije.
Ovi rezultati sugerišu da bi dodavanje agenasa koji ciljaju fosfatidilserin u režime imunoterapije moglo povećati verovatnoću odgovora na HCC i potencijalno druge vrste raka kod kojih ovaj protein može uticati na imunitet protiv raka.
