Holandski komarci su otporniji na slanu vodu nego što se ranije mislilo. Naučnik za životnu sredinu Sem Boerlijst otkrio je ovo tokom svog doktorata. istraživanja u Hortus botanicus. Ovo znanje je ključno za razumevanje kako bi se prenos bolesti koje prenose komarci mogao promeniti u budućnosti.
Studija je objavljena u časopisu Parasites & Vectors.
„Kada su u pitanju bolesti i komarci, ljudi često pomišljaju na egzotičnog tigrastog komarca“, kaže Sem Boerlijst, dr. kandidat Instituta za nauku o životnoj sredini (CML). „Ali obični holandski komarac takođe može preneti bolesti. Na sreću, ovo se još uvek ne dešava mnogo i želimo da tako i ostane.“
Boerlijst je učestvovao u istraživačkom projektu koji istražuje kako promene klime ili korišćenja zemljišta utiču na širenje bolesti koje prenose komarci.
Boerlijst se fokusirao na salinizaciju. On kaže: „Holandsko priobalno područje postaje slanije zbog zagrevanja klime i porasta nivoa mora. Još uvek ne razumemo u potpunosti šta to znači za populacije komaraca i bolesti koje oni prenose, kao što su virus Zapadnog Nila i malarija ptica. “
Poznato je da je obični kućni komarac veoma osetljiv na so, što bi mogla biti dobra vest u pogledu rizika od bolesti: manje komaraca znači manje šanse za širenje bolesti. Ali ovo srebro bi moglo biti previše optimistično, kaže Boerlijst. „Inicijalni test sa komarcima iz Lajdena pokazao je da su oni mnogo otporniji na so nego što smo očekivali. To nas je navelo da se zapitamo: da li bi komarci mogli brzo da se prilagode okruženju koje je sve više slano?“
Istraživači su sakupili jaja komaraca iz Lajdena, Utrehta i Najmegena – holandskih gradova koji se progresivno nalaze dalje od obale – da bi testirali razliku u toleranciji soli. U skrivenoj bašti u Hortus botanicus, Boerlijst i njegove kolege zakopali su 48 kaca.
„One koje smo napunili vodom, bakterijama, nekoliko biljaka i nekim hranljivim materijama. U ovoj naturalističkoj postavci, izložili smo tri grupe komaraca različitim koncentracijama soli i posmatrali njihov razvoj: koliko brzo su sazreli, stope preživljavanja mužjaka u odnosu na ženke, i opšti opstanak“, objašnjava on.
Pokazalo se da su se čak i u vodi koja je upola slana od morske, komarci dobro snašli, posebno oni iz Lajdena i Najmegena. „Ovo sugeriše da su se čak i komarci u unutrašnjosti možda već prilagodili“, kaže Boerlijst.
Preživeti u slanoj vodi je jedno, ali žele da polože jaja je drugo. Boerlijst kaže: „Žene komaraca okuse ili pomirišu vodu kako bi utvrdile da li je to prikladno mesto. Mogu da otkriju proteine predatora kao što su daždevnjaci ili bakterije koje ukazuju na kvalitet vode. Bili smo radoznali da li uzimaju u obzir i nivo soli.“
Boerlijst je ovo istražio „eksperimentom kolonizacije“, postavljajući grupe kontejnera za vodu sa različitim koncentracijama soli oko Hortusa. On i njegove kolege su svakodnevno brojali jaja da bi procenili preferencije komaraca. „Otkrili smo da komarci povremeno polažu jaja u najslanijoj vodi u kojoj mogu da prežive, ali više vole malo manje slane uslove“, dodaje on.
Holandski komarci su otporniji na slanost nego što se ranije mislilo. „Ovo je prilično zabrinjavajuće“, kaže Boerlijst. „Komarci su pionirske vrste. Oni uspevaju u poremećenim oblastima gde se druge vrste bore. Ako se grabežljivci i konkurentske vrste ne prilagode tako brzo i nestanu, populacije komaraca bi mogle da se razmnože.“
Međutim, Burlijst naglašava da to nije odmah predvidljivo. On objašnjava: „To je složena interakcija različitih faktora. Temperatura, vlažnost i nivoi hranljivih materija mogu ili pojačati ili se međusobno suprotstaviti. Na primer, komarci su manje tolerantni na so na višim temperaturama.“
„Takođe moramo da razmotrimo efekat fluktuacija temperature, pošto klimatske promene znače veće ekstreme. Samo razumevanjem svih ovih interakcija možemo da napravimo tačna predviđanja. Komarci su dosadni, ali nadamo se da možemo sprečiti da postanu opasni.“
