Imunoterapija je među najnovijim i najmoćnijim oružjem protiv raka. Podstiče imuni sistem da prepozna tumore kao uljeze u telu i napadne. Ali ne reaguju svi pacijenti dobro na imunoterapiju. Zašto? Naučnici nisu uvek sigurni.
Ponekad, imunoterapijski pacijenti doživljavaju neželjene efekte koje mogu lečiti steroidi koji se nazivaju glukokortikoidi (GC). GC se često koriste za regulisanje imunološkog odgovora u uslovima kao što su astma, Kronova bolest, pa čak i COVID-19. Ipak, kako oni rade, takođe je misterija.
Sada, istraživači Cold Spring Harbor Laboratori (CSHL) možda su bliži odgovoru na oba pitanja. Njihovo novo istraživanje ukazuje na to da GC mogu indirektno dovesti do nekih neuspeha u lečenju imunoterapije tako što podstiču proizvodnju proteina zvanog Cistatin C (CiC). Viši nivoi CiC su povezani sa lošijim ishodima ove vrste terapije. Njihov rad je objavljen u Cell Genomics.
Docent CSHL Tobias Janovic kaže: „GC su veoma moćni supresori imuniteta i stoga se koriste za lečenje autoimunosti“, što je kada imuni sistem napada zdrave ćelije. „Ranije smo pokazali da GC takođe mogu da razbiju imunoterapiju raka. Sada, evo možda traga o tome kako to rade.“
Janoviceva laboratorija proučava reakciju celog tela na rak. Za ovu studiju on i dr. student u svojoj laboratoriji, lekar koji je postao istraživač Sem Kleeman, udružio se sa trećim naučnikom CSHL-a, docentom Hanom Majer, stručnjakom za kvantitativnu biologiju. Zajedno su analizirali ogroman skup genetskih podataka iz UK Biobank. Koliko masivno? Skoro 500.000 volontera, uključujući pacijente sa rakom. Kleeman se takođe obratio istraživačima u inostranstvu kako bi prikupio još više podataka o pacijentima.
Naučnici su otkrili da pacijenti koji imaju veću verovatnoću da proizvode CiC kao odgovor na GC imaju lošiju ukupnu stopu preživljavanja. Takođe je manja verovatnoća da će ovi pacijenti imati koristi od lečenja. Ovo sugeriše da proizvodnja CiC unutar tumora može doprineti neuspehu imunoterapije raka.
Da bi potvrdili vezu CiC-a sa rakom, istraživači su se okrenuli dobrom staromodnom laboratorijskom radu. Kod miševa su izbrisali gen koji proizvodi CiC tako da više nije bio prisutan u ćelijama raka. Otkrili su da tumori bez CiC rastu sporije.
„Zaista je moćno doći do ovoga iz više uglova i podržati nalaze kroz mnoge pristupe“, kaže Mejer. „Pametni genetski modeli dali su nam neke naznake koje eksperimente da dizajniramo kako bismo odgovorili na pitanje šta ovaj molekul radi.
Janovic kaže da planira da nastavi da proučava CiC. On se nada da bi ovo moglo mnogo pomoći budućim pacijentima.
„Istraživanje mi je dalo podsticaj da saznam više o funkciji ovog molekula, posebno u kontekstu imunoterapije raka“, kaže on. „Možda njegova funkcija može biti ciljana na poboljšanje uspeha imunoterapije raka.“
