Tekuće istraživanje profesora Levisa Halseia i njegovog tima na Univerzitetu Roehampton, UK, identifikovalo je da gornja kritična temperatura (UCT) postoji za ljude i da će verovatno biti između 40°C i 50°C. Dalja istraživanja su sada u toku kako bi se objasnio ovaj porast troškova metaboličke energije na visokim temperaturama.
Prof. Halsei i njegov tim su otkrili da brzina metabolizma u mirovanju, mjera količine energije koju ljudsko tijelo troši da bi nastavilo da kuca, može biti veća kada su ljudi izloženi vrućim i vlažnim uslovima. „Prilično je urađeno na rasponu temperatura na kojima različite životinjske vrste preferiraju da žive u smislu da je njihov metabolizam minimalan, a samim tim i niska potrošnja energije, ali, čudno, informacije su mnogo manje dostupne ljudima kada uzimajući u obzir gornje granice naše termalno neutralne zone“, kaže prof. Halzi.
Razumevanje temperatura na kojima ljudski metabolizam počinje da raste, i kako to varira među ljudima, može imati implikacije na uslove rada, sport, medicinu i međunarodna putovanja. „Ovo istraživanje pruža fundamentalno znanje o tome kako reagujemo na suboptimalna okruženja i kako se „optimalno“ razlikuje među ljudima sa različitim karakteristikama“, dodaje prof. Halzi.
Prof. Halsei i njegov tim takođe istražuju kako na funkciju srca utiču temperature iznad UCT-a i kako se efekti na srce razlikuju kod ljudi sa različitim karakteristikama kao što su godine i fizička spremnost. „Pronašli smo neke značajne promene u odgovorima srčane funkcije na toplotu među kategorijama ljudi, a najnovija je među polovima“, dodaje prof. Halzi. „To jest, u proseku, muškarci i žene pokazuju neke ključne razlike u svojim kardiovaskularnim odgovorima na toplotu.“
Tim prof. Halseia je izmerio detaljnu funkciju srca koristeći najsavremeniji ehokardiograf. „Nije bilo lako upravljati ovim kompletom na vrućini“, dodaje on. „Ona vrsta opreme koju biste videli u bolnicama, ali retko u istraživačkim laboratorijama.“
Ovi eksperimenti su u toku i govor prof. Halseia na SEB konferenciji je istakao njihove najnovije nalaze. „Stalno gradimo sliku o tome kako telo reaguje na toplotni stres, koliko može biti prilagodljivo, ograničenja za te adaptacije i – što je najvažnije – koliko su različiti odgovori među pojedincima. U svetu koji se zagreva, ovo znanje postaje sve vrednije ,“ on dodaje.
