Kolibri imaju najbrži metabolizam od svih životinja. Tropski kolibri koji žive na Andima u Južnoj Americi moraju da potroše značajnu energiju da bi održali visoku telesnu temperaturu u hladnom okruženju.
Jedno sredstvo koje koriste da prežive hladne noći naziva se torpor, stanje nalik hibernaciji koje im omogućava da smanje potrošnju energije na znatno ispod onoga što inače koriste tokom dana.
Ali nije stvar samo u okretanju prekidača koji uključuje ili isključuje metabolizam. Umesto toga, kolibri koriste omamljenost na različite načine, u zavisnosti od njihovog fizičkog stanja i onoga što se dešava u njihovoj okolini, prema novom istraživanju Univerziteta Vašington u Sent Luisu i kolumbijskim biolozima.
Kolumbija je dom za 168 vrsta kolibrija, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Za ovu studiju, istraživači su uhvatili 249 kolibrija koji predstavljaju 29 različitih vrsta koje žive u planinama srednje i velike nadmorske visine. Naučnici su prikupili merenja u vezi sa torporom u divljini (za razliku od proučavanja ptica u laboratorijskim uslovima).
„Torpor je negde između sna i hibernacije“, rekao je Džastin Boldvin, dr. kandidat za biologiju u umetnosti i nauci na Vašingtonskom univerzitetu, prvi autor nove studije objavljene 15. marta u Proceedings of the Roial Societi B.
„Ranija istraživanja su sugerisala da je torpor način potpunog svođenja metabolizma na minimalne nivoe“, rekao je Boldvin. „Naši nalazi se pridružuju sve većem broju dokaza koji ukazuju na to da kada životinje uđu u omamljenost, one imaju različite opcije za kalibraciju aspekata omamljenosti u svom okruženju.
Na primer, istraživači su otkrili da kolibri mogu ući u duboku ili plitku tromost; mogu ostati u omamljenosti samo nekoliko sati ili celu noć; i mogu početi da se vraćaju iz omamljenosti satima ili samo nekoliko minuta pre izlaska sunca. Kada izađu iz torpora, neki kolibri se postepeno zagrevaju, dok se drugi brzo vraćaju na normalnu telesnu temperaturu.
Male ptice su češće koristile torpor od velikih ptica, ali samo na niskim temperaturama okoline, gde je torpor trajao tri sata ili više.
„Torpor može biti razlika između preživljavanja na niskim noćnim temperaturama na visokim nadmorskim visinama ili umiranja pokušavajući da regulišu svoju telesnu temperaturu koristeći gorivo iz svojih unutrašnjih rezervi“, rekao je Gustavo Londonjo, koautor nove studije i profesor na Universidad Icesi u Kaliju, Kolumbija.
„Jedna od novih stvari koje smo naučili u ovoj studiji je da kolibri počinju da izlaze iz omamljenosti manje-više jedan sat pre izlaska sunca“, rekao je Londonjo. „Biti van omamljenosti i spreman da poleti sa prvom sunčevom svetlošću je ključno za obezbeđivanje da će njihov prvi obrok biti od cveća koje je puno nektara. Cveće se onda iscrpljuje tokom jutra.“
Kolibri moraju da budu u dobroj fizičkoj kondiciji da bi koristili omamljenost, inače možda neće imati dovoljno resursa da izađu iz omamljenosti ili prežive hladne noći. Kada su naučnici uhvatili kolibrije koji su bili u lošem stanju, primetili su da su ove nezdrave ptice izašle iz omamljenosti odmah na – ili čak i posle – izlaska sunca, očigledno čekajući da sunčeva toplota obezbedi dodatnu energiju koja će im pomoći da se vrate u normalne, živahne sebe.
Student dodiplomskih studija u laboratoriji u Londonju, Diana Carolina Revelo Hernandez, sprovela je veći deo terenskog istraživanja sa kolibrima i prvi je autor nove studije.
„Uspeli smo da otkrijemo ove suptilne efekte samo zato što je Karolina prikupila toliko podataka sa više terenskih lokacija na različitim nadmorskim visinama duž planina“, rekao je Boldvin. „Ona je sama napravila najveći pojedinačni skup podataka o omamljenosti kolibrija, kako u pogledu broja pojedinačnih ptica tako i broja različitih vrsta kolibrića. To je neverovatna količina posla.“
Pošto su naučnici proučavali toliko vrsta odjednom, mogli su da se pozabave kako je tromost možda doprinela evoluciji kolibrića i kolonizaciji surovog okruženja visokih Anda.
„Vrste koje su lakše razvijale torpor na našim istraživanim mestima takođe su se javljale na višim nadmorskim visinama širom čitavog regiona Anda“, rekao je Boldvin. „Ovo je uzbudljivo, jer sugeriše da nam karakteristika fiziologije ptica može reći nešto o njihovoj distribuciji širom celog kontinenta.
„Iako ne znamo šta je bilo prvo – povećanje spremnosti da se koristi omamljenost ili sposobnost da se istraje na velikim visinama – mislimo da je spremnost kolibrija da koriste omamljenost verovatno povezana sa njihovim evolutivnim osvajanjem planinskih staništa.
