Istraživači sa Nacionalnog instituta za zdravlje otkrili su prekomernu aktivaciju u mnogim regionima mozga, uključujući frontalne i parijetalne režnjeve i amigdalu, kod dece sa anksioznim poremećajima koja nemaju lek. Takođe su pokazali da je tretman kognitivno bihejvioralnom terapijom (CBT) doveo do poboljšanja kliničkih simptoma i funkcionisanja mozga.
Nalazi osvetljavaju moždane mehanizme koji leže u osnovi akutnih efekata CBT za lečenje jednog od najčešćih mentalnih poremećaja. Studiju, objavljenu u American Journal of Psichiatri, vodili su istraživači sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje NIH-a (NIMH).
„Znamo da je CBT efikasan. Ovi nalazi nam pomažu da razumemo kako CBT funkcioniše, što je kritičan prvi korak u poboljšanju kliničkih ishoda“, rekla je viši autor dr Melisa Brotman, šef Odeljenja za neuronauku i nove terapije u NIMH Intramural. Program istraživanja.
Studija je uključila 69 dece bez lekova sa dijagnozom anksioznog poremećaja koja su bila podvrgnuta 12 nedelja CBT-a prema utvrđenom protokolu. CBT, koji uključuje promenu disfunkcionalnih misli i ponašanja kroz postepeno izlaganje stimulansima koji izazivaju anksioznost, je trenutni zlatni standard za lečenje anksioznih poremećaja kod dece.
Istraživači su koristili mere koje su ocenili kliničari kako bi ispitali promenu simptoma anksioznosti kod dece i kliničkog funkcionisanja od pre do tretmana. Takođe su koristili fMRI zasnovanu na zadacima da bi sagledali promene u celom mozgu pre i posle tretmana i uporedili ih sa moždanom aktivnošću kod 62 dece sličnog uzrasta bez anksioznosti.
Deca sa anksioznošću pokazala su veću aktivnost u mnogim regionima mozga, uključujući kortikalne oblasti u frontalnim i parijetalnim režnjevima, koje su važne za kognitivne i regulatorne funkcije, kao što su regulacija pažnje i emocija. Istraživači su takođe primetili povišenu aktivnost u dubljim limbičkim oblastima kao što je amigdala, koja je neophodna za generisanje jakih emocija, kao što su anksioznost i strah.
Posle tri meseca CBT lečenja, deca sa anksioznošću su pokazala klinički značajno smanjenje simptoma anksioznosti i poboljšano funkcionisanje. Povećana aktivacija primećena pre tretmana u mnogim frontalnim i parijetalnim regionima mozga takođe se poboljšala nakon CBT, opadajući na nivoe jednake ili niže od onih kod ne-anksiozne dece. Prema istraživačima, smanjena aktivacija u ovim oblastima mozga može odražavati efikasnije angažovanje kognitivnih kontrolnih mreža nakon CBT.
Međutim, osam regiona mozga, uključujući desnu amigdalu, nastavilo je da pokazuje veću aktivnost kod anksiozne u poređenju sa neanksioznom decom nakon tretmana. Ovaj uporni obrazac pojačane aktivacije sugeriše da neki regioni mozga, posebno limbičke oblasti koje moduliraju odgovore na stimulanse koji izazivaju anksioznost, mogu manje reagovati na akutne efekte CBT. Promena aktivnosti u ovim regionima može zahtevati duže trajanje CBT, dodatne oblike lečenja ili direktno ciljanje subkortikalnih područja mozga.
„Razumevanje sklopova mozga koji podržavaju osećanja teške anksioznosti i određivanje koja kola se normalizuju, a koja ne, jer se simptomi anksioznosti poboljšavaju sa CBT, ključno je za unapređenje lečenja i njegovo delotvornije za svu decu“, rekla je prvi autor Simon Haler, dr. , direktor istraživanja i analitike u NIMH odeljenju za neuronauku i nove terapije.