Zagovaranje zaštite životne sredine, sa korenima u knjizi Rejčel Karson iz 1962. „Tiho proleće“ i prvim obeležavanjem Dana planete Zemlje 1970. godine, manifestovalo se u različitim oblicima tokom godina, uključujući bojkote, blokade i proteste. 2022. godine, neki ekološki aktivisti počeli su da vandaliziraju umjetnost i muzeje u novom obliku protesta.
Ko su ti aktivisti? Kada i gde su delovali? Osim toga, šta se krije iza ove nove taktike?
U pokušaju da rasvetli ovu temu, tri istraživača sa Univerziteta u Vašingtonu (UV) u SAD su preduzeli sveobuhvatan pregled članaka, knjiga i objava na društvenim mrežama. Njihovi nalazi se pojavljuju kao Kratka komunikacija u npj Climate Action.
Frustrirani sporim napretkom u smanjenju emisija, neki klimatski aktivisti su poslednjih godina organizovali različite oblike nenasilnih, ali ometajućih (NVD) akcija. Radikalne akcije kao što su ometanje drumskog saobraćaja, zaustavljanje vozova, protesti Standing Rock protiv pristupnog gasovoda Dakoti i školski štrajk Grete Tunberg „Petkom za budućnost“ izazvali su značajnu pažnju medija.
Da li su takve akcije pomogle ili omele ciljeve aktivista, pitanje je debate. Dok istraživači s pravom primećuju: „Uostalom, nedostatak javne svesti ne ometa klimatski napredak“, oni takođe primećuju da se bušenje gasa i nafte nastavlja i da je jedan broj američkih država doneo zakon koji kriminalizuje proteste protiv cevovoda za fosilna goriva.
Međutim, pišu oni, neki naučnici tvrde da bi takve akcije radikalnih grupa mogle učiniti da poznatije, mejnstrim grupe — dva primera su Greenpeace i Citizens’ Climate Lobbi — javnim zvaničnicima izgledaju razumnije, a njihovi zahtevi umereniji. Ranija istraživanja su ovo nazvala „efekat radikalnog boka“.
U vreme kada su predali svoje nalaze u maju 2023., istraživači sa UV su pronašli 16 grupa povezanih sa 38 dokumentovanih incidenata tokom 2022. godine, od kojih je 36 pripisano organizovanim grupama koje deluju u muzejima u svojim zemljama porekla. Tri dodatna incidenta koja su se dogodila 2023. nisu uključena u nalaze. Važno je napomenuti tokom 2022. godine:
Jednokratne akcije drugih grupa, radnje koje se pripisuju nepovezanim grupama sa istim imenom u drugim zemljama i dve akcije koje su izveli pojedinačni pojedinci činili su ostalih 14 incidenata.
Istraživači primećuju da mreža A22 može da obezbedi sredstvo koordinacije za grupe Ultima Generazione, Just Stop Oil i Letzte Generation, koje navodi kao članove. Internet stranica organizacije opisuje je kao „grupu međusobno povezanih projekata uključenih u ludu trku: da pokuša da spase čovečanstvo“.
Zanimljivo je da su aktivisti postavili konkretne zahteve tokom samo devet od 38 dokumentovanih incidenata u 2022. godini, a svi osim jednog dolazili su od grupa ili pojedinaca koji nisu povezani sa mrežom A22. Tri grupe povezane sa A22 generalno su zabrinute za brzo smanjenje emisija u sektoru fosilnih goriva.
Podaci istraživačkog tima dostupni su na Harvard Dataverse.
U okviru pokreta za zagovaranje životne sredine – koji nastoji da zaštiti netaknutu prirodu, da stvori održivi razvoj u savremenom društvu i da skrene pažnju na efekte ekoloških pitanja na svakodnevno postojanje siromašnih i neprivilegovanih pojedinaca – istraživači primećuju teškoća u razumevanju mesta ovih muzejskih protesta.
Ali to može biti jednostavnije od toga. Izjava aktiviste Just Stop Oil-a, koji je učestvovao u vandalskom uništavanju Vermerovog dela u Hagu, možda sadrži trag: „Kako se osećate kada vidite da se nešto lepo i neprocenjivo uništava pred vašim očima? Da li se osećate ogorčeni? Dobro. Gde je taj osećaj kada vidite da se planeta uništava?“
Rad tima završava se neizvesnošću. Ako napredak klimatske politike ostane spor, da li ćemo videti dalju radikalizaciju aktivističkih taktika i ciljeva, ili saradnju između aktivista, vlada i korporacija? Da li će „efekat radikalnog boka“ motivisati vlade da odgovore na smislen način? Na kraju krajeva, razorna taktika vandalizma postavlja više pitanja na koja treba odgovoriti.
