Sindrom iritabilnog creva sa dijarejom (IBS-D) je neprijatno stanje koje pogađa milione ljudi širom sveta. Novo istraživanje je identifikovalo hormon pod nazivom insulin-lik peptid 5 (INSL5) koji se oslobađa kada žučne kiseline, koje pomažu u varenju, dospeju dalje u probavni trakt nego što je uobičajeno, u debelo crevo.
Ovo ne bi trebalo da se dešava, ali kada se dogodi – zbog određenih stanja i disfunkcija creva – proizvodi se više INSL5, što izaziva simptome slične dijareji. Istraživači tvrde da je to potencijalno odgovorno za oko dva od pet slučajeva IBS-D, što može objasniti zašto su mnogi postojeći lekovi i strategije za borbu protiv IBS-D neefikasni.
Kada pacijenti sa hroničnom dijarejom odu kod lekara, obično se testiraju na intolerancije na hranu, isključuju infekcije ili traže znake upale, objašnjava Kris Banon, endokrinolog sa Univerziteta u Kembridžu. Postoji značajan interes za mikrobiom, ali hormoni creva su često zanemareni.
Studija je uključila učesnike sa dijarejom uzrokovanom žučnim kiselinama (BAD) kao i IBS-D, pomažući istraživačima da identifikuju vezu između ovih stanja, razlike između njih i okidače koji su odgovorni za njih. U ovom trenutku, BAD je teško dijagnostikovati i često se klasifikuje kao IBS, a istraživači se nadaju da će bolje prepoznavanje dovesti do tretmana koji će efikasnije ciljati osnovne uzroke.
Važno je napomenuti da se INSL5 prirodno proizvodi u telu. Iako izaziva dijareju, zapravo je znak da telo pokušava da se zaštiti: detektuje da žučne kiseline ne bi trebale biti u debelom crevu i izbacuje ih napolje.
Istraživanja na miševima su pokazala da INSL5 može izazvati dijareju, ali ovo je prvi put da su istraživači mogli da pokažu iste procese kod ljudi, na načine koji su povezani sa dva prepoznata stanja. Sledeći koraci su usmereni na potencijalne tretmane koji ciljaju INSL5.
Neki pacijenti sa IBS-D u prethodnim studijama su pokazali poboljšanje simptoma kada su primali lek protiv mučnine ondansetron – poznati blokator INSL5 – što može ukazivati na jedan mogući put napred, iako još uvek nije jasno zašto ondansetron tako dobro deluje. Ovo otkriće je uzbudljivo jer pokazuje da bi ovaj hormon mogao igrati veliku ulogu u simptomima ovog nerazumevanog stanja, zaključuje Banon.
