U potrazi da stabla jabuke učine otpornijima u klimi koja se zagreva, neki istraživači iz Mičigena traže kasno cvetanje.
Drvo jabuke iz Mičigena, Malus coronaria, naučilo je da se bori protiv mraza tako što je cvetalo dve ili tri nedelje kasnije od stabala koja proizvode kultivisane sorte jabuka poput Honeicrisp ili Red Delicious.
„To ne zvuči mnogo, ali skoro uvek je to dovoljno da cveće izbegne smrtonosni prolećni mraz“, rekao je Stiv van Noker, profesor na državnom univerzitetu u Mičigenu i genetičar biljaka.
Van Nocker želi da identifikuje gene odgovorne za odloženo cvetanje Malus coronaria i da ih koristi za razvoj sorti jabuka otpornijih na mraz, što je proces koji traje decenijama. Ali prvo, on šeta kroz šume, pokušavajući da pronađe neuhvatljiva drveća.
Van Nokerov projekat je jedan od mnogih načina na koje istraživači i uzgajivači pokušavaju da učine jabuke otpornijima jer klimatske promene čine vremenske prilike manje predvidljivim.
U Evropi i Južnoj Koreji uzgajivači eksperimentišu sa solarnim panelima u vinogradima i voćnjacima. Paneli štite voće od oštećenja od grada i sunca, ali takođe propuštaju svetlost i toplotu kada je to potrebno, rekao je Jared Buono, direktor istraživačke laboratorije u dolini Hadson Univerziteta Kornel. Buonova laboratorija takođe dodaje solarne panele u svoj eksperimentalni voćnjak.
Istraživači sa Univerziteta Merilend nedavno su najavili razvoj sorte jabuka koja je otpornija na toplotu. Na Univerzitetu Penn State, tim je napravio bespilotno vozilo sa grejačem na propan koji može da se kotrlja kroz voćnjak i automatski zagreva drveće.
Buono je rekao da takvi napori mogu da ublaže uticaj neobičnog vremena poput mraza 18. maja 2023. koji je oštetio drveće širom države Njujork i smanjio proizvodnju jabuka za 20%.
„Poslovi uzgajivača su već teški“, rekao je Buono. „Promena klime, povećana nepredvidljivost i varijabilnost, to čine mnogo težim.
Prema studiji Vašingtonskog državnog univerziteta objavljenoj ovog meseca, glavni okrugi u kojima se uzgaja jabuka u tri najveće američke države u proizvodnji jabuka — Vašingtonu, Mičigenu i Njujorku — imaju manje hladnih dana i više toplih jesenjih noći nego ranije. Vašington takođe doživljava ekstremnije vrućine.
Studija, koja je ispitivala klimatske podatke od 1979. do 2022. godine, kaže da bi temperaturni trendovi mogli da promene vreme cvetanja, da prerano izvedu drveće iz stanja mirovanja i povećaju rizik od opekotina od sunca, što šteti izgledu i kvalitetu jabuka.
Zato su, jednog prohladnog dana u decembru, van Noker i diplomirani asistent Lili „Kaz“ Kristijan pešačili kroz javni park u blizini države Mičigen da bi proverili šaku stabala Malus coronaria koja su tamo pronašli.
Malus coronaria — koji se takođe naziva i slatka jabuka rakova — nekada je bio toliko čest u Mičigenu da su cvetovi proglašeni državnim cvetom 1897. Ali izgleda da je vrsta u opadanju, rekao je van Noker. Parkirališta i tržni centri sada se nalaze na mnogim mestima gde je drvo bilo dokumentovano u prošlosti, a preostala stabla često daju malo novog rasta ili ploda.
Kada su stigli do drveća, van Noker i Kristijan su odsekli male komadiće stabljika. Isečci će biti testirani kako bi se osiguralo da su u potpunosti Malus coronaria, a ne hibrid. Zatim će se ove reznice Malus coronaria — zajedno sa reznicama iz prethodnih lova — nakalemiti na podlogu jabuke. To će im omogućiti da izrastu u drveće koje je identično originalu.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Međutim, cilj nije da se popularne sorte poput Fudžija ili Honeicrispa zamene jabukama Malus coronaria, pošto je plod mičigenskog drveta mali, zelen i gorak.
„Za mene uopšte nemaju dobar ukus“, rekao je van Noker.
Umesto toga, on želi da identifikuje gene koji izazivaju kasno cvetanje i da stvori genetski fond koji bi uzgajivači mogli da koriste za razvoj komercijalnih jabuka. Van Noker takođe šalje seme američkom Ministarstvu poljoprivrede kako se genetska zaliha ne bi izgubila ako drvo nastavi da opada.
Pravljenje komercijalne jabuke koja je kasnije procvetala mogla bi potrajati decenijama. Ako se Malus coronaria ukrsti sa komercijalnim stablom jabuke da bi se napravio novi hibrid, trebalo bi četiri ili pet godina da to drvo počne da proizvodi jabuke. Ukrštanje bi se nastavilo sve dok istraživači ne razviju jabuku sa željenim osobinama obe sorte.
Ali van Nocker je rekao da je kritično pokušati.
„Sa klimatskim promenama, sasvim je moguće da se jabuke neće moći proizvoditi u Mičigenu u budućnosti“, rekao je on. „Zato je poboljšanje sorte, posebno u pogledu otpornosti na mraz, toliko važno.“
