Obnavljanje i poboljšanje zdravlja creva može biti ključno za usporavanje progresije HIV-a u AIDS, prema novoj studiji naučnika za zarazne bolesti Univerziteta u Pitsburgu objavljenoj danas u časopisu JCI Insight.
Studija na životinjama, koja je sprovedena sa virusom imunodeficijencije majmuna (SIV), majmunskim oblikom HIV-a, otkrila je da rešavanje samo sistemske imunološke aktivacije i upale kada se pokušava kontrolisati napredovanje bolesti i komorbiditete nije efikasno. Umesto toga, tretmani treba da budu usmereni na osnovni uzrok ovih problema i da se fokusiraju na lečenje creva.
„Bila je to prethodna studija sa razočaravajućim rezultatima koja nas je postavila na put ka ovom najnovijem otkriću“, rekao je glavni autor Kristijan Apetrei, doktor medicine, profesor zaraznih bolesti na Pitovoj medicinskoj školi i zaraznih bolesti i mikrobiologije na Pitovoj školi javnog zdravlja.
„Svaka studija do sada usmerena na sistemsku upalu rešavanjem imunološke aktivacije dala je veoma kratkotrajne rezultate. Nakon razmišljanja, shvatili smo da su nam ti rezultati rekli nešto veoma važno: upalu izazvanu virusom koji oštećuje crevnu sluznicu pokreće mehanizam koji je odvojen od imunološke aktivacije. Samo smo morali da to dokažemo.“
Obilježje HIV infekcije je otmica imunih ćelija koje se nazivaju „T-ćelije pomagači“ kako bi se napravile kopije virusa. Naučnici su se fokusirali na tretmane koji zaustavljaju ovaj proces replikacije; međutim, supresija virusa je samo „smirila“ imunološku aktivaciju i upalu, ali ih nije vratila na nivoe pre infekcije.
Već četvrt veka naučnici su takođe znali da je creva neposredna meta HIV-a. U roku od nekoliko nedelja od infekcije, virus iscrpljuje ogromnu većinu imunih ćelija u crevima koje su skladište imunološke memorije i štite creva od invazivnih patogena. Kada se ove ćelije unište, crevna sluznica se ošteti, a crevna flora ulazi u krvotok.
Ljudi sa najbrže napredujućim HIV-om imaju manje zdravih crevnih mikrobioma i više crevnih lezija. Ali ranije se razmišljalo da je smirivanje imunološke aktivacije i zaustavljanje replikacije HIV-a ključno za kontrolu progresije bolesti, a da je zdravlje creva bilo sporedna pojava. Ispostavilo se da je to zapravo vođa prstena.
Kada afrički zeleni majmuni dobiju SIV, virus ne izaziva oštećenje creva koje se vidi kod ljudi i nekih drugih neljudskih primata, i oni prirodno ne napreduju u hroničnu infekciju i AIDS. Apetrei i njegov tim su veštački izazvali uporno visoke nivoe imunološke aktivacije kod majmuna, ali posle više od 100 dana, oni još uvek nisu napredovali u hroničnu infekciju, nešto što bi se očekivalo za manje od polovine tog vremena kod drugih vrsta.
„U ovoj studiji smo direktno pokazali da je crevna disfunkcija glavna determinanta sistemske upale i progresije bolesti“, rekla je viši autor dr Ivona Pandrea, dr. „Ovo ukazuje na hitnu potrebu za terapijama koje imaju za cilj očuvanje integriteta creva kako bi se izbeglo ubrzano starenje, komorbiditeti i prerana smrt kod ljudi koji žive sa HIV-om.
Pandrea i Apetrei – istraživački tim supruge i muža – nedavno su se fokusirali na još dva puta koji mogu biti uključeni u disfunkciju creva povezanu sa SIV: prekomerno oslobađanje mrežastih struktura koje se nazivaju ekstracelularne zamke neutrofila, koje obično štite od infekcije, ali mogu oštetiti creva dok hvataju viruse i mikrobe, i deponovanje tog modula koji može zaštititi anti-modulnu putanju. t.
„Problem je u tome što još ne znamo sve mehanizme odgovorne za oštećenje creva kod HIV infekcije“, rekao je Pandrea. „Planiramo da testiramo ulogu ovih puteva in vivo.“
Tim sugeriše da bi njihovi nalazi takođe trebalo da podstaknu studije koje testiraju da li pokušaji da se izleče creva ljudi koji žive sa HIV-om putem ishrane, pre- i probiotičkih suplemenata i transplantacije crevnih mikroba usporavaju napredovanje virusa. Neke od ovih strategija se testiraju u njihovim laboratorijama.
