Afrika doživljava neviđeni rast kako u pogledu stanovništva tako iu pogledu ekonomske transformacije.
Kao što se pokazalo tokom pandemije, postoji sve veća kritična masa stručnosti i sposobnosti za zdravstvene inovacije koje doprinose globalnoj zdravstvenoj agendi.
Ovi faktori, kao i rastući teret i zanemarenih tropskih bolesti i nezaraznih bolesti, predstavljaju priliku za jačanje i proširenje kliničkih istraživanja i ispitivanja širom Afrike.
„Pharma mora dati prioritet nesmetanom pristupu zdravstvenoj zaštiti ulaganjem u održive lokalne kapacitete, saradnju i usklađivanje sa potrebama javnog zdravlja Afrike“, rekao je Cakton Murira, iz Fondacije Nauka za Afriku.
Prema Clinicaltrials.gov, Afrika čini oko 4% globalnih kliničkih studija. Iako se izveštaji ponekad klasifikuju kao „afrički“ po obimu, randomizovana klinička ispitivanja retko su širom kontinenta, a mnoge nacije nisu zastupljene čak ni u jednoj studiji.
Otkriće lekova je takođe nedosledno usklađeno sa potrebama javnog zdravlja, što ograničava zdravstvene inovacije predvođene Afrikom.
Da bi vakcine, lekovi i medicinski uređaji bolje funkcionisali, potrebno ih je testirati na grupama ljudi koji imaju iste epidemiološke i demografske osobine kao ljudi koji će biti na lečenju.
Poslednjih godina Afrika je povećala svoje napore da doprinese razvoju vakcine. Međutim, potrebno je više rada da bi se povećao afrički deo razvoja vakcina sa sadašnjeg svetskog udela od 0,1%.
Nejednakost se može pripisati nekoliko međusobno povezanih izazova. Oni uključuju nepredvidivo regulatorno okruženje, dupliranje napora zbog loše koordinacije zainteresovanih strana i izazove ekosistema kao što su ograničena infrastruktura, neusaglašeni propisi, loš pristup tržištu, ograničena politika, nedovoljno finansiranje.
Panafrički registar kliničkih ispitivanja i Zajednica kliničkih ispitivanja opširno su dokumentovali ove karakteristike.
Zdravstvena istraživanja predvođena Afrikom i održiva izgradnja kapaciteta u kliničkim istraživanjima i ispitivanjima su od suštinskog značaja za suočavanje sa specifičnim izazovima zdravstvene zaštite u Africi.
Izgradnja kritične mase stručnosti kroz obuku, razvoj infrastrukture, pristup tehnološkom i dugoročnom finansiranju, ključne su komponente za povećanje učešća u kliničkim istraživanjima i ispitivanjima. Ovo značajno doprinosi otkrivanju i razvoju efikasnih i prilagođenih vakcina, dijagnostike i terapije.
Postojeće snage i kapaciteti treba da se iskoriste kroz ravnopravna partnerstva kako bi se osigurala adekvatna alokacija i korišćenje resursa za pozitivan uticaj.
COVID-19 je podvukao potrebu za multisektorskim pristupom na čitavom kontinentu sa više zainteresovanih strana da bi se postigli željeni rezultati. Ovo je poslužilo kao dugoročan primer kako sarađivati u vanrednim situacijama. Mnogi životi su spašeni kroz inicijative koje su koristile saradnju industrije kao deo koordinisanog odgovora.
Među afričkim multisektorskim inicijativama je inicijativa Partnerstva za proizvodnju afričkih vakcina (PAVM), koja sarađuje sa farmaceutskim kompanijama na unapređenju razvoja i proizvodnje vakcina kroz transfer tehnologije, podršku intelektualnoj svojini, trgovinu i zagovaranje politike.
Tu je i Fondacija H3D, koja se udružila sa Međunarodnom federacijom farmaceutskih proizvođača i udruženja (IFPMA) za unapređenje istraživanja i razvoja lekova u Africi, kao i Afrička fondacija za farmaceutsku tehnologiju, koja jača bilateralne inicijative za proizvodnju lekova na lokalnom nivou, uključujući partnerstvo između BioNTech-a i senegalskog Pasteur instituta za proizvodnju vakcina protiv COVID-19.
Farmaceutska industrija je naučila da značajan napredak zahteva povećanje saradnje i uspostavljanje dobro definisanih prioriteta u Africi i drugim nedovoljno zastupljenim regionima.
Farmaceutski poslovni modeli se vrte oko stvaranja profitabilnih novih lekova za prevenciju i lečenje postojećih i novonastalih bolesti kako bi se povećala vrednost kompanije. Ovo možda nije uvek u skladu sa željom pacijenata da dobiju neprekidan i pristupačan pristup zdravstvenoj zaštiti.
Afrika kao kontinent ostaje važno tržište za lekove i medicinsku opremu velikih farmaceutskih kompanija i proizvođača uređaja u zemljama sa višim prihodima. Preduzeća počinju da olakšavaju transfer sredstava, znanja i tehnologije za uspostavljanje dugoročne lokalne sposobnosti.
Afrički farmaceutski sektor se više nego utrostručio, sa 19 milijardi američkih dolara u 2012. na 66 milijardi dolara do 2022. godine, što ga čini najbrže rastućim tržištem na svetu, navodi se u izveštaju UN. Sa projektovanim rastom u industriji, postoji prilika da se stvore milioni radnih mesta i poboljšaju životi stanovnika Afrike i njihovih porodica.
Institucije kao što su Afrički centri za kontrolu bolesti i Afrička agencija za lekove imaju mandat da koordiniraju sa akterima u industriji kako bi stvorili pravičan okvir za pokretanje isporuke novih proizvoda za afričke pacijente. Ovo će zahtevati snažnu posvećenost ključnih zainteresovanih strana, regulatorni nadzor i saradnju zainteresovanih strana. Takođe će biti potreban jak okvir za koordinaciju.
Fondacija Nauka za Afriku je nedavno najavila novi projekat kroz svoj program zajednice kliničkih istraživanja i ispitivanja. Inicijativa će promovisati saradnju za kapacitet kliničkih istraživanja u Africi. Takođe podstiče aktivno učešće industrije kroz inicijative kao što je Afrička mreža zajednice kliničkih ispitivanja kako bi se omogućila vidljivost kapaciteta kliničkih ispitivanja u Africi i pristup mrežama kliničkih ispitivanja i epidemiološkim podacima.
Rast farmaceutske industrije u Africi pokazao je sposobnost farmacije da podstiče inovacije i globalno zdravlje kroz saradnju. Farmaceutika mora dati prioritet neprekidnom pristupu zdravstvenoj zaštiti ulaganjem u održive lokalne kapacitete, saradnju i usklađivanje sa potrebama javnog zdravlja Afrike.
