Klimatske promene utiču na brzinu rotacije Zemlje i mogle bi uticati na to kako merimo vreme, piše BBC pozivajući se na rezultate studije objavljene u časopisu Nejčr (Nature).
Ubrzavanje topljenja glečera sa Grenlanda i Antarktika uvećava količinu vode u svetskim morima i redistribuira masu, što vrlo malo usporava Zemljinu rotaciju, ali planeta se i dalje okreće brže nego ranije.
Posledica toga je da će globalni merioci vremena možda morati da oduzmu sekundu sa naših časovnika kasnije nego što bi to inače bio slučaj.
„Globalno zagrevanje već utiče na globalno merenje vremena“, navodi se u studiji.
Koordinisano univerzalno vreme (UTC), koje koristi većina sveta, izračunava se na osnovu Zemljine rotacije, ali ona nije konstantna i stoga može uticati na to koliko su dugi dani i noći.
Pored toga, i promene u tečnom jezgru planete dovele su do toga da se Zemlja okreće nešto brže nego pre.
Da bi se to ispravilo, od sedamdesetih godina prošlog veka globalnom satu je dodato oko 27 prestupnih sekundi, a merioci vremena sada planiraju da 2026. godine prvi put oduzmu sekundu.
To je poznato kao „negativna preskočna sekunda“.
Studija otkriva da je topljenje leda uzrokovano klimatskim promenama delimično poništilo to ubrzanje.
Ledeni pokrivači sada gube masu pet puta brže nego pre 30 godina, što znači da negativna promena vremena neće biti potrebna do 2029. godine, sugeriše studija.
Autor studije Dankan Agnju rekao je NBC njuzu da negativna preskočna sekunda nikada ranije nije korišćena i da će njena upotreba predstavljati problem bez presedana za računarske sisteme širom sveta.
„To se nikada ranije nije dogodilo i predstavlja veliki izazov da se osigura da svi delovi globalne infrastrukture za merenje vremena pokazuju isto vreme“, kazao je Agnju.
Postoji, ipak, i određeni skepticizam prema studiji.
Bivši glavni naučnik za računanje vremena u američkoj Pomorskoj opservatoriji Demetrios Macakis rekao je za AFP da je Zemlja previše nepredvidiva da bi bilo sigurno da će u skorije vreme biti potrebna negativna preskočna sekunda.
Ljudske aktivnosti, poput sagorevanja fosilnih goriva, prouzrokuju porast temperature na globalnom nivou, a to ima ogroman uticaj na životnu sredinu, uključujući brzo otapanje glečera i ledenih pokrivača.
