Efekti klimatskih promena predstavljaju veliki izazov za proizvodnju žitarica u mnogim regionima. U studiji objavljenoj u Nature Reviews Earth & Environment, naučnici ZALF-a su istražili kako toplije temperature, povećani nivoi ugljen-dioksida i promene u dostupnosti vode utiču na globalno važne žitarice kao što su pšenica, kukuruz, proso, sirak i pirinač.
U slučaju scenarija klimatskih promena bez mera prilagođavanja, simulirani globalni gubici prinosa žitarica su između 7% i 23%. Negativni efekti klimatskih promena na prinose žitarica u višim geografskim širinama potencijalno bi mogli biti nadoknađeni ili čak poništeni putem đubrenja ugljen-dioksidom i opcija prilagođavanja. Međutim, ovo bi zahtevalo značajna ulaganja i resurse, na primer u infrastrukturu za navodnjavanje i dostupnost vode.
Ove adaptacije bi mogle povećati prinose pšenice na višim geografskim širinama do 40% u poređenju sa početnom linijom, prema autorima studije. U nižim geografskim širinama, đubrenje ugljen-dioksidom je manje korisno. Navodnjavanje i upravljanje hranljivim materijama su verovatno najefikasnije opcije prilagođavanja.
Usevi prosa i sirka su često zanemareni u drugim studijama u korist pšenice, kukuruza i pirinča, ali su važni za sigurnost hrane u delovima Afrike. Zbog toga su neophodne ciljanije eksperimentalne studije i studije modeliranja da bi se steklo jasnije razumevanje njihovog odgovora na klimatske promene.
Studija naglašava potrebu za daljim istraživanjem kako bi se bolje razumele veze između klimatskih promena i prinosa useva. Štaviše, autori su identifikovali razvoj novih sorti useva kao jedan od ključnih koraka za ublažavanje štetnih efekata klimatskih promena na prinose useva.
