Na osnovu podataka koji obuhvataju poslednjih 120 godina, naučnici sa Medicinskog centra Univerziteta Džordžtaun otkrili su da se komarci odgovorni za prenošenje malarije u Africi šire dublje u južnu Afriku i na više nadmorske visine nego što je ranije zabeleženo. Istraživači procenjuju da su populacije komaraca Anopheles u podsaharskoj Africi dostigle u proseku 6,5 metara nadmorske visine godišnje, a južne granice njihovih opsega pomerile su se južno od ekvatora za 4,7 kilometara godišnje.
„To je upravo ono što bismo očekivali da vidimo da li klimatske promene pomažu ovim vrstama da stignu do hladnijih delova kontinenta“, kaže dr Kolin Karlson, docent istraživač u Centru za globalnu zdravstvenu nauku i bezbednost na Univerzitetu Džordžtaun Medicinski centar i glavni autor studije. „Ako se komarci prvi put šire u ova područja, to bi moglo pomoći da se objasne neke nedavne promene u prenosu malarije koje je inače bilo teško pratiti do klime.
Svet je za najmanje 1,2 stepena Celzijusa topliji nego u predindustrijskom periodu. Naučnici su 2011. godine procenili da se vrste vezane za zemlju kreću uzbrdo brzinom od 1,1 metar godišnje, a na polarnije geografske širine 1,7 kilometara godišnje, čineći kretanje komaraca relativno brzim u poređenju.
Istraživači su se fokusirali na komarce iz roda Anopheles kako zbog njihove sposobnosti da šire malariju, tako i zbog jedinstvenog istorijskog skupa podataka koji prati njihovo kretanje. Karlson napominje da se druge vrste verovatno kreću na sličan način, ali da će budući istraživački napori morati da steknu osećaj šta se dešava u različitim regionima ili sa različitim bolestima kako bi se stekla najsveobuhvatnija moguća slika.
„Skloni smo da pretpostavimo da se ove promene dešavaju svuda oko nas, ali baza dokaza je prilično ograničena“, kaže Karlson. „Ako ponovo zamišljamo bio-nadzor za život na toplijoj planeti, veliki deo toga će morati da pazi na kretanje životinja.
Karlson napominje da je njegov tim naučio mnogo o dugoročnim promenama biodiverziteta zahvaljujući dubokim istorijskim zdravstvenim zapisima. „Mi znamo tako malo o tome kako klimatske promene utiču na biodiverzitet beskičmenjaka. Javno zdravlje nam daje retki prozor u to kako bi neki insekti mogli da napreduju u promenljivoj klimi — čak i ako je to loša vest za ljude.“
