Širenje visoko patogenog virusa ptičjeg gripa H5N1 među životinjama je bez presedana, jer je otkriveno na svim kontinentima – osim Okeanije – a Ujedinjene nacije su to nazvale „globalnom zoonotskom pandemijom životinja“.
Poznato je da je H5N1 u stanju da zarazi preko 350 vrsta ptica i blizu 60 vrsta sisara migratornim pticama vodenim pticama – uključujući patke, labudove, guske i galebove – koje su posebno osetljive na različite viruse gripa koje prenose ptice.
Vodene ptice zaražene H5N1 su obično asimptomatski prenosioci, međutim, ove ptice mogu zaraziti druge vrste (uključujući sisare) duž svojih migratornih ruta. Ovaj globalni prenos omogućava širenje bolesti, a genetiku i virulentnost virusa da se stalno prilagođavaju.
Alarmantno, dokazi ukazuju da izgleda da klimatske promene utiču na pojavu zoonotskih virusa poput H5N1. Kako se globalni klimatski uslovi menjaju, menjaju se i migracioni obrasci i rute ptica.
Više temperature i ekstremne vremenske prilike dovele su do velikih pomeranja populacije u nizu vrsta u umerenom pojasu. Ove promene su dovele do pojave bolesti u oblastima – iu genetskim konfiguracijama – potpuno jedinstvenim i bez presedana.
H5N1 je jasan pokazatelj da su praćenje bolesti i napori za reagovanje suštinski deo svake strategije prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena.
Ekologija i genetika virusa H5N1 značajno su evoluirali od kada su prvi put otkriveni u Kini 1997. godine.
Virus H5N1 je otkriven u polarnim regionima, a prvi potvrđeni slučaj umiranja polarnog medveda od H5N1 zabeležen je na Aljasci 2022. godine. Antarktik je zabeležio značajne stope smrtnosti u svojim domaćim populacijama slonova i morskih foka kao rezultat izloženosti virusu .
Divlje ptice koje se ne sele su veoma podložne infekcijama H5N1 koje su donete na krilima njihovih prolaznijih rođaka. Prema Svetskom informacionom sistemu o zdravlju životinja, bilo je oko 75.000 žrtava ptica širom sveta. Međutim, napori da se precizno proceni ukupan broj divljih ptica koje su umrle kao rezultat H5N1 otežani su problemima u kvalitetu i dostupnosti podataka.
U međuvremenu, izveštaj iz 2022. o stanju divljih ptica u Sjedinjenim Državama procenjuje da je više od tri milijarde ptica izgubljeno delom zbog klimatskih faktora.
Na kopnu je virus H5N1 otkriven kod mlečnih goveda, a 2024. godine jedan teksaški poljoprivredni radnik je zaražen H5N1. Ovi slučajevi sugerišu da se H5N1 prilagođava da inficira domaćine sisara.
U martu ove godine počeli su da se pojavljuju izveštaji o neobičnom uginuću mladih koza na farmi u Minesoti. Na istoj farmi su pojedinci u svom jatu živine bili pozitivni na H5N1, a koze i živina su delili slične prostore i izvore vode. Kasnije je utvrđeno da su sojevi H5N1 i kod živine i kod koza bili veoma povezani.
U maju 2024. Ministarstvo poljoprivrede SAD potvrdilo je otkrivanje H5N1 kod alpaka na farmi u Ajdahu. Slično kao u prethodnim slučajevima, ova farma je takođe imala pozitivan test populacije peradi u dvorištu na H5N1 sa neuobičajeno visokim količinama virusa otkrivenim širom farme. Do danas, 12 država u SAD prijavilo je izbijanje virusa H5N1 sa 101 zaraženim stadom.
Otkrića H5N1 na farmama, uz nedavnu analizu obrazaca širenja virusa, ponavljaju važnost klimatskih promena koje menjaju migratorne obrasce ptica u širenju virusa širom sveta.
Sve je više dokaza da klimatske promene ubrzavaju globalno širenje i pojavu novih varijanti H5N1 sa dokazima da šire sezonske varijacije omogućavaju pojavu novih varijanti H5N1.
U Severnoj Americi, toplije zime i raniji početak proleća koje izaziva globalno zagrevanje mogli bi omogućiti nekim patogenima koji se oslanjaju na vlagu da prežive i lakše se šire. U međuvremenu, hladniji i vlažniji uslovi mogu poboljšati opstanak virusa gripa u ptičjem izmetu i kontaminiranoj vodi.
Jednostavno rečeno, širenje virusa gripa širom sveta diktira njihova sposobnost da prežive dovoljno dugo na mestu da bi mogli da se prenesu na drugo mesto – a klimatske promene u nekim slučajevima čine ovaj opstanak verovatnijim.
Nedavni slučajevi prenošenja sa živine na čoveka i sa goveda na čoveka naglašavaju pretnje koje predstavljaju ovi virusi i važnost razumevanja kako klimatske promene utiču na njihovo širenje.
Virus H5N1 predstavlja značajnu pretnju po javno zdravlje, a nedavni slučajevi u SAD — zajedno sa visokom stopom smrtnosti od H5N1 kod ljudi — naglašavaju potrebu za budnim praćenjem.
Suočavanje sa virusima je uvek izazov, međutim, klimatske promene menjaju mnoga konvencionalna shvatanja jer nas promenu obrazaca migracije vodenih ptica i uslova životne sredine teraju da promenimo strategije. Jačanje infrastrukture zdravstvene zaštite i edukacija zajednica o rizicima od H5N1 su suštinske komponente sveobuhvatne strategije odgovora.
Promovisanje održivih poljoprivrednih praksi, kao što je poboljšanje biosigurnosti na farmama živine i goveda, smanjenje gustine populacije stoke i poboljšanje sistema ventilacije štale, je ključno. Inovativna tehnologija pametne poljoprivrede takođe može pomoći u praćenju virusnih infekcija u štalama za živinu.
Napori očuvanja su od suštinskog značaja za održavanje zdravih ekosistema i minimiziranje širenja virusa. Obnavljanje prirodnih staništa može ublažiti efekte klimatskih promena na populacije divljih ptica, čime se smanjuje rizik od prelivanja H5N1.
U budućnosti, globalni lideri će morati da budu oprezni u pogledu putanje H5N1. Međunarodna saradnja na upravljanju bolestima biće ključna za implementaciju strategija klimatske adaptacije kako bi se zaštitilo zdravlje naše planete i njenih stanovnika od virusa poput H5N1.
