Sledeći put kada budete morali da uzimate antibiotike, oni možda neće delovati. Dakle, možda će vam biti propisan drugi antibiotik, koji takođe možda neće raditi. Možda ništa ne radi.
To se dešava kada bakterije razviju otpornost na lekove dizajnirane da ih ubiju, dovodeći modernu medicinu u opasnost i čineći svakodnevne infekcije smrtonosnim.
Klimatske promene ubrzavaju pojavu i širenje ovih „superbakterija“, koje uspevaju u toplim, vlažnim uslovima.
Naš novi izveštaj, objavljen danas, poziva na savremena rešenja za ove izazove. To uključuje integrisane sisteme nadzora i sensinga, dijagnostiku na licu mesta, nove vakcine i „prevenciju kroz dizajn“ boljih farmi, bolnica i drugih okruženja visokog rizika.
Antimikrobni lekovi su lekovi koji se koriste za sprečavanje i lečenje infekcija kod ljudi, životinja i biljaka izazvanih mikrobima. Postoje četiri glavna tipa:
- antibiotici leče infekcije izazvane bakterijama kao što su Staphilococcus aureus (stafilokok ili zlatni stafilokok) i streptokok grupe A (koji izaziva strep grlo)
- antivirusni lekovi leče infekcije izazvane virusima kao što su grip i SARS-CoV-2 (koji izaziva COVID)
- antifungici leče infekcije izazvane gljivicama kao što su tinea i drozd
- antiparazitici leče infekcije izazvane parazitima kao što su Giardia i Tokoplasma.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je antimikrobnu rezistenciju jednom od deset najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju.
Trenutno se procenjuje da direktno izaziva više od 1,25 miliona smrti širom sveta svake godine, što košta milijarde dolara. Svake godine problem eskalira.
Moramo delovati sada pre nego što se široko rasprostranjena rezistencija na antimikrobne lekove manifestuje u potpunom neuspehu lečenja.
Utvrđeno je da više temperature podstiču rast, infekciju i širenje otpornosti bakterija na antibiotike, kako kod ljudi tako i kod životinja.
Poplave usled ekstremnih vremenskih prilika preopterećuju sanitarnu infrastrukturu, povećavaju zagušenje u već prenaseljenim regionima i propagiraju otpornost na antibiotike kroz protok i prelivanje kanalizacije – dokazani rezervoar za gene otpornosti na antibiotike.
Povećanje padavina će takođe dovesti do povećanja oticanja sa farmi i industrije i, posledično, do većeg nivoa zagađivača u vodi.
Pokazalo se da zagađivači životne sredine podstiču proizvodnju gena otpornosti na antibiotike i povećavaju bakterijske mutacije koje mogu pogoršati rezistenciju.
Povećano poljoprivredno oticanje bogato hranljivim materijama povećaće verovatnoću cvetanja algi u vodenim sistemima, a visoke koncentracije bakterija će povećati mogućnosti za prenos gena otpornosti na antibiotike.
Problemi predstavljaju i suše, jer nedostatak vode dovodi do smanjene sanitarnih uslova i rezultira većom gustinom ljudi koji dele isti izvor vode ili koriste kontaminiranu vodu za poljoprivredne svrhe.
Gužva i deljenje vode mogu povećati verovatnoću da bolesti koje se prenose vodom postanu epidemije, jer uobičajeni simptomi kao što su dijareja i povraćanje izazivaju dalje smanjenje higijene i povećavaju kontaminaciju vode.
Neuhranjenost, prenaseljenost i neadekvatni sanitarni uslovi povećavaju rizik da deca dobiju crevne infekcije otporne na antibiotike. Ovo će neizbežno dovesti do teže dijareje; zabrinjava ako se otpornost na antibiotike poveća jer bi to sprečilo da postojeći lekovi budu efikasni.
Zajedničko okruženje za ljude i životinje se sve više preklapa kako globalna populacija raste. Ovo povećava verovatnoću prenosa patogena i otpor između okoline, ljudi i životinja. Ako se klimatske promene ne pozabave, to će imati nesrazmeran uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima širom sveta.
Nije tako jednostavno kao napraviti nove lekove koji će zameniti neuspešne.
Otkrivanje novih antibiotika je spor i skup proces. Imaju visoku stopu neuspeha i većina ne napreduje do faze kliničkog ispitivanja kod ljudi.
Novi antimikrobni lekovi se propisuju štedljivo da bi se smanjila verovatnoća antimikrobne rezistencije. Ovo rezultira manjom potražnjom, manjom prodajom i nepovratom na milione dolara ulaganja.
Iako je ovo ključno, potreban nam je holističkiji pristup otpornosti na antimikrobne lekove koji uključuje zaštitu efikasnosti i dostupnosti lekova koje trenutno imamo i pronalaženje inovativnih rešenja koja možemo početi da primenjujemo što je pre moguće.
Dok Australija preduzima odlučne mere da smanji upotrebu antibiotika i otkrije alternative, stopa prepisivanja u zemlji ostaje visoka u odnosu na druge slične razvijene zemlje.
Prepoznajući hitnost, CSIRO, Odeljenje za poljoprivredu, ribarstvo i šumarstvo i Odeljenje za zdravstvo i negu starih, zajedno su razvili Misiju smanjenja otpornosti na antimikrobne lekove.
Naša misija ima za cilj prevenciju, upravljanje i reagovanje na otpornost na antimikrobne lekove koristeći novu tehnologiju u nastajanju.
Da bi istražio vrste tehnologija koje bi se mogle koristiti za borbu protiv otpornosti na antimikrobne lekove, CSIRO je radio sa Australijskom akademijom tehnoloških nauka i inženjerstva. Rezultujući izveštaj pruža uvid u to kako najbolje podstičemo saradnju, validiramo politiku i istražujemo potencijalne akcije i inovativna rešenja za ublažavanje otpornosti na antimikrobne lekove.
Nakon početne istraživačke ankete u martu 2022., tim je sproveo niz razgovora za okruglim stolom i stručnih intervjua, zajedno sa istraživanjem na računaru.
Konsultacije su uključivale više od 100 zainteresovanih strana iz vlade, akademske zajednice i industrije. Identifikovane su ključne tehnologije koje se mogu koristiti za smanjenje prevalencije i širenja antimikrobne rezistencije.
Konsultacije su takođe istraživale prepreke za implementaciju rešenja zasnovanih na tehnologiji i ključne faktore koji omogućavaju.
Poruka zainteresovanih strana je bila jasna – postoji nedostatak koordinacije u naporima protiv porasta otpornosti na antimikrobne lekove, značajnih silosa podataka u državama i sektorima i potrebe da se poveća razumevanje zajednice o otpornosti na antimikrobne lekove.
Potreba za racionalizacijom i pojednostavljenjem puteva ka tržištu je takođe naglašena kao ključni uslov da se tehnološkim rešenjima omogući da dođu do mesta koja su im najpotrebnija – kako u okviru zdravstvenih ustanova, tako i šire.
Dve ključne preporuke proizašle su iz izveštaja:
Uspostaviti centralizovanu koordinaciju i vođstvo za upravljanje otpornošću na antimikrobne lekove kako bi se uskladile i koordinirale domaće i međunarodne aktivnosti u sektorima zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.
Pojednostavite i optimizujte proces komercijalizacije kako biste podržali australska rešenja otpornosti na antimikrobna sredstva koja ulaze na tržište.
Bez preventivnih mera, procenjuje se da bi do 2050. otpornost na antimikrobne bakterije dovela do toga da 10 miliona ljudi umre svake godine i koštala globalnu ekonomiju 100 biliona dolara.
Imamo kritičnu priliku da reagujemo sada, kako bismo izbegli povratak u vreme kada su jednostavne infekcije bile smrtonosne, a operacije previše rizične za izvođenje.
Strategije prevencije kao što su vakcinacija i korišćenje sensinga da bi se znalo kada i gde rasporediti resurse biće od suštinskog značaja.
Nadamo se da će naš izveštaj inspirisati vlade da investiraju u borbu protiv otpornosti na antimikrobne lekove na koordinisan i kohezivan način pre nego što uđemo u raj za superbakterije.
