Šta čini dobru ili lošu godinu za vino? To je pitanje koje muči ne samo vinogradare već i naučnike, koji dugo traže odgovor na vremenske uslove.
Nova studija objavljena u sredu u časopisu iScience sada tvrdi da klimatske promene mogu doprineti superiornim berbama – barem do određene tačke.
Analizom višedecenijskih ocena vinskih kritičara iz Bordoa, istraživanje pokazuje da dobre godine karakterišu toplije temperature, veće razlike između zime i leta i ranije, kraće sezone rasta.
Svi uslovi koji postaju sve češći kao rezultat planetarnog zagrevanja izazvanog ljudima.
„Mislim da klimatske promene nisu dobra stvar“, rekao je Andrev Vood, glavni autor studije za AFP.
Iako se čini da poboljšava uslove uzgoja vina, klimatske promene takođe izlažu vinograde ekstremnijim događajima, rekao je Vud, od povećanog rizika od požara tokom leta do više mraza i oluja sa gradom u proleće.
Čak i ako dobre godine karakteriše suvo i toplo leto, suviše jaka suša može biti pogubna.
Kada se dostigne određeni prag, kvalitet drastično opada „i čak se može doći do situacije u kojoj grožđe ispada iz vinove loze“, rekao je Vud.
„Mogli bismo da budemo veoma blizu tačke u kojoj prestaje da postaje bolje, a počinje da bude mnogo gore“, dodao je naučnik Univerziteta Oksford. „Jednostavno ne znamo.“
Vud i njegove kolege su uparili detaljne klimatske podatke sa godišnjim ocenama kritičara vina iz vinske regije Bordo u jugozapadnoj Francuskoj od 1950. do 2020. godine, otkrivši da je, za sada, trend pozitivan.
Fokusirali su se na Bordo jer se njegova vinska regija oslanja isključivo na padavine za navodnjavanje i zbog dugoročnih podataka o rezultatima vina.
Naravno, ocenjivanje vina je subjektivno i nezaslepljeno, što znači da kritičari znaju šta degustiraju.
Ali ovaj rad tvrdi da, pošto postoji širok konsenzus o tome šta čini dobro i loše vino, rezultati ukusa nude pouzdano sredstvo za praćenje kako se usevi menjaju tokom vremena – i oni su pokušali da statistički kontrolišu efekte poboljšanja tehnologije proizvodnje vina.
„Ljudi uglavnom više vole jača vina koja duže odležavaju i daju vam bogatije, intenzivnije ukuse, veću slatkoću i nižu kiselost“, rekao je Vud.
„A sa klimatskim promenama – generalno, vidimo trend širom sveta da sa većim zagrevanjem vina postaju jača.
Više temperature dovode do više fotosinteze, što zauzvrat proizvodi više šećera i veći sadržaj alkohola.
Prethodne studije su identifikovale blagotvorno dejstvo kišnih zima i visokih temperatura leti.
Ali istraživači u trenutnoj studiji pokazali su da i druga godišnja doba igraju važnu ulogu: vlažna i topla proleća, suva i hladna jesen, takođe su povezani sa boljim vinima.
To su postigli tako što su uparili visoko lokalizovane vremenske podatke tokom cele godine, sa ocenama kritičara pojedinačnih „appellation d’origine controlee“ (AOC) u Bordou.
Prema Vudu, isti trendovi bi mogli da važe i za druge vinorodne regione sveta.
Ali, naglašava, to nije nešto za nazdravljanje.
„Problem u scenarijima u kojima postaje stvarno vruće je voda: ako biljke nemaju dovoljno, one na kraju propadnu, a kada propadnu, gubite sve“, rekao je on.
