Ponovo je vreme berbe za većinu evropskih vinogradarskih regiona i grožđe se bere od Velike Britanije na severu do Sicilije na jugu. Grožđe se zatim sortira i presuje kako bi se dobili najbolji mogući sokovi. Ovi sokovi će se zatim fermentisati u buretu po izboru, bilo da je to hrast, beton, glina ili nerđajući čelik, da bi vino bilo spremno za mešanje i flaširanje u proleće.
Berba određuje berbu, sa varijacijama u vremenu koje dovode do promena u privlačnosti vina. Kolege i ja smo objavili novo istraživanje koje ispituje ovu varijaciju, gledajući kako na kvalitet utiču temperatura i padavine.
Kvalitet se ocenjuje u proleće, kada se vino završi u buretu spremno za flaširanje. Francuzi ovu fazu nazivaju en primeur (prvi), a u ovom trenutku se formira tržište fjučersa na kojem špekulanti i komercijalni kupci mogu kupiti vino unapred. En primeur su pokrenuli trgovci vinom iz Bordoa 1950-ih kao posleratni metod obezbeđivanja novca zamcima koji su u finansijskim poteškoćama dok se vino još flaširalo. Ovaj fenomen se od tada proširio širom Evrope.
Tokom ovog perioda, trgovci vinom i kritičari daju svoje ocene o berbi. Ove ocene govore i o karakteru i o kvalitetu vina. Karakteristični aspekt recenzija dolazi u obliku nota degustacije poput voća, baršunastog osećaja u ustima i nagoveštaja začina za završetak. Aspekt kvaliteta se ocjenjuje brojčano u vidu bodova, upoređujući kvalitet ovogodišnjih vina sa prethodnim i drugim domaćim vinima.
Ovi rezultati variraju godišnje u zavisnosti od klimatskih i vremenskih promena, kao i od vinograda do vinograda. Vina proizvedena od iste vrste grožđa i dalje mogu da variraju u zavisnosti od tipa zemljišta, mikroklime ili izbora vinifikacije (vinarstva). Neki trgovci vinom i kritičari biraju da ocenjuju vina po regionima, drugi prema pojedinačnim bocama vina.
Želeli smo da iskoristimo ove rezultate da istražimo kako se kvalitet vina menja sa varijacijama godišnjeg vremena, i tako steknemo uvid u potencijalnu budućnost vina. Odlučili smo da to uradimo u Bordou, regionu proizvodnje vina koji okružuje istoimeni francuski grad, gde su se klimatski uticaji već osetili kroz ranije sazrevanje i berbu, povećan stres zbog vode i varijacije u kvalitetu vina.
Bordo je takođe savršen zbog skale en primeur, sa hiljadama dvoraca koji učestvuju i ocenjuju ih mali broj kritičara visokog profila.
Naši rezultati pokazuju da se kvalitetnije vino proizvodi u godinama sa toplijim temperaturama, više zimskih padavina (i manje letnjih padavina) i ranijim, kraćim sezonama rasta. Očekuje se da će klimatske promene učiniti da se ovi uslovi javljaju češće, što sugeriše da će – uz upozorenje – vina iz Bordoa potencijalno postati jača, zaokruženija i generalno bolja u godinama koje dolaze.
Ovaj opšti trend možemo videti u godišnjim varijacijama u ocenama kritičara za vina iz St-Emillion-a, na primer. Jedan od 37 posebno definisanih vinskih regiona Bordoa poznatih kao „apelacije“, St-Emillion, poznat je po svojim visokokvalitetnim vinima i proslavljenim vinogradima, sa visokim vrednostima koje se često povezuju sa njima.
Ako pogledamo jedan od najboljih zamkova iz ove oblasti, Chateau-Figeac, otkrićemo da su njegove godine sa najvišim ocenama u protekloj deceniji — 2016, 2019. i 2022. — imale visoke temperature i niske padavine u julu i avgustu, ali i više padavina u novembru-januaru pre. Aleka Boulton, komercijalni direktor u Chateau-Figeac-u, rekla mi je da: „sa klimatskim promenama ova vrsta godine dolazi sve češće i stoga sve češće dolaze odlične berbe“.
Sve ovo zvuči veoma pozitivno, ali upozorenja su veoma važna. Najvažnije, sa povećanjem klimatskih promena dolazi i do povećanja ekstremnih događaja. Kasni mrazevi, ekstremne suše i jaka kiša i grad tokom cvetanja i plodonošenja sve su učestaliji u Bordou i mogu da unište grožđe tokom cele godine. To znači da uopšte nema vina sa nekih lokacija, što je potencijalno događaj koji menja vino.
Možda smo to već videli 2020. godine, kada je dramatična aprilska oluja zahvatila Bordo, obasuvši vinovu lozu gradom i zbrisavši „do 100%“ grožđa na nekim lozama, dok je druge ostavilo gotovo netaknute. Ova tuča je jedan od potencijalnih razloga za nešto niži kvalitet berba iz 2020. u mnogim dvorcima u poređenju sa berbama iz 2019. godine, uprkos visokim zimskim padavinama i letnjim temperaturama.
Naši nalazi se primenjuju daleko izvan Bordoa. Velika Britanija je, na primer, na pragu proizvodnje sjajnih crnih vina, ali je i dalje pod uticajem vremenskih promena. Moja prijateljica Nataša Rompante je engleski proizvođač vina, rekla mi je da je „2020. bila vruća godina koja je stvorila sjajnu berbu u kojoj smo neobično postigli zrelost i za bela i za crvena vina“.
Međutim, 2021. je bila druga priča, sa sumnjama da je povećanje temperature i vlažnosti povezano sa klimatskim promenama dovelo do široko rasprostranjenih bolesti i gubitka plodova. Rompante ističe da su „neki vinogradi izgubili i do 90 odsto roda“. Kombinacija temperature i padavina je od vitalnog značaja, sa odgovarajućom toplotom i vodom, u pravo vreme.
Kako se globalna klima menja, menjaće se i naša vina. Naše istraživanje je pokazalo koji vremenski uslovi čine vino boljim, a to bi, uz neke potencijalno razorne opomene, moglo sugerisati pozitivnu budućnost vina u Bordou. Šta god da se desi, razvoj našeg razumevanja veza između klime, vinove loze i vina je od vitalnog značaja za obezbeđivanje dugoročnog uspeha vina svuda.