Svet je u poslednjih 12 meseci iskusio u proseku još 26 dana ekstremnih vrućina koje verovatno ne bi bilo bez klimatskih promena, navodi se u izveštaju u utorak.
Toplota je vodeći uzrok smrti uzrokovane klimom, a izveštaj dalje ukazuje na ulogu globalnog zagrevanja u povećanju učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih prilika širom sveta.
Za ovu studiju, naučnici su koristili godine od 1991. do 2020. kako bi utvrdili koje temperature su se računale u prvih 10 procenata za svaku zemlju u tom periodu.
Zatim su pogledali 12 meseci do 15. maja 2024. kako bi utvrdili koliko dana su tokom tog perioda bile temperature unutar ili izvan prethodnog opsega.
Zatim su, koristeći recenzirane metode, ispitali uticaj klimatskih promena na svaki od ovih preterano vrućih dana.
Zaključili su da su „klimatske promene izazvane ljudskim faktorom dodale — u proseku, na svim mestima na svetu — 26 dana više ekstremne vrućine nego što bi bilo bez njih“.
Izveštaj su objavili Klimatski centar Crvenog krsta Crvenog polumeseca, naučna mreža Vorld Veather Attribution i neprofitna istraživačka organizacija Climate Central.
2023. je bila najtoplija godina u istoriji, prema klimatskom monitoru Evropske unije, Kopernikus.
Već ove godine, ekstremni toplotni talasi zahvatili su delove sveta od Meksika do Pakistana.
U izveštaju se navodi da je u poslednjih 12 meseci oko 6,3 milijarde ljudi — otprilike 80 odsto svetske populacije — doživelo najmanje 31 dan od onoga što se klasifikuje kao ekstremne vrućine.
Ukupno je registrovano 76 ekstremnih toplotnih talasa u 90 različitih zemalja na svakom kontinentu osim Antarktika.
Pet najugroženijih zemalja bilo je u Latinskoj Americi.
U izveštaju se navodi da bi bez uticaja klimatskih promena, Surinam zabeležio procenjena 24 dana ekstremnih vrućina umesto 182; Ekvador 10 ne 180; Gvajana 33 ne 174, Salvador 15 ne 163; i Panama 12, a ne 149.
„Poznato je da je (ekstremna vrućina) ubila desetine hiljada ljudi u poslednjih 12 meseci, ali stvarni broj je verovatno u stotinama hiljada ili čak milionima“, navodi se u saopštenju Crvenog krsta.
„Poplave i uragani mogu zauzeti naslove, ali su posledice ekstremne vrućine podjednako smrtonosne“, rekao je Jagan Chapagain, generalni sekretar Međunarodne federacije Crvenog krsta.
