Klimatske promene bile su glavni pokretač razorne suše koja je prošle godine zahvatila Amazoniju, kažu istraživači, jer zagrevanje preti jednom od najvažnijih svetskih ekosistema za stabilizaciju globalne klime.
Istorijska poljoprivredna suša pogodila je milione ljudi širom Amazonskog basena, podstakla ogromne požare, smanjila ključne vodene puteve i uzela katastrofalan danak za divlje životinje.
Neki stručnjaci sugerišu da je dolazak prirodnog vremenskog fenomena El Ninjo bio iza uslova u kutiji.
Ali nova studija naučnika iz grupe Vorld Veather Attribution (VVA), objavljena u sredu, pokazala je da je glavni krivac klimatske promene izazvane zagađenjem čovečanstva ugljenikom koji zagreva planetu. Rekli su da je to učinilo sušu 30 puta vjerovatnijom od juna do novembra 2023.
I upozorili su da će se situacija samo pogoršavati kako se klima zagreva, gurajući Amazon ka klimatskoj „prelomnoj tački“.
Naučnici strahuju da bi klimatske promene i krčenje šuma zajedno mogli da intenziviraju sušenje i zagrevanje Amazonije. Kažu da bi to pokrenulo ubrzani prelazak iz tropske šume u savanu i smanjilo njen kapacitet za skladištenje ugljenika.
Procenjuje se da Amazon skladišti više od 100 milijardi tona ugljenika u svom drveću i zemljištu, što je dvostruko više od svetskih godišnjih emisija iz svih izvora.
„Amazon bi mogao da izazove ili prekine našu borbu protiv klimatskih promena“, rekla je Regina Rodrigues, profesorka fizičke okeanografije i klime na Federalnom univerzitetu Santa Katarina.
„Ako zaštitimo šumu, ona će nastaviti da deluje kao najveći kopneni ponor ugljenika na svetu.
„Ali ako dozvolimo da emisije izazvane ljudskim faktorima i krčenje šuma proguraju preko tačke preokreta, to će osloboditi velike količine ugljen-dioksida, dodatno komplikujući našu borbu protiv klimatskih promena.
Uslovi suše u basenu Amazona uslovljeni su od sredine 2023. malim padavinama i visokim temperaturama.
Nivoi reka su dramatično smanjeni, devastirajući region koji se oslanja na svoj lavirint plovnih puteva za transport i osnovne potrebe.
Usjevi su propali, a zajednice su se suočile sa nestašicom hrane i vode za piće.
Veoma tople temperature vode su takođe povezane sa smrću oko 150 delfina u periodu od nedelju dana u jednom jezeru u brazilskom Amazonu.
Da bi istražili ulogu koju su klimatske promene mogle odigrati u suši, naučnici su koristili vremenske podatke i simulacije kompjuterskog modela. Oni su uporedili današnju klimu — sa porastom temperature od oko 1,2 stepena Celzijusa od predindustrijske ere — sa situacijom pre globalnog zagrevanja.
Otkrili su da su klimatske promene učinile da male padavine budu 10 puta verovatnije, a poljoprivredna suša oko 30 puta veća.
Istraživači su upozorili da, iako se suša trenutno dešava jednom u 50 godina, sa globalnim zagrevanjem od 2C, Amazon će trpeti ove uslove otprilike svakih 13 godina.
„Ovaj rezultat je veoma zabrinjavajući“, rekla je Friderike Oto, viši predavač nauke o klimi na Grantham institutu na Imperijal koledžu u Londonu.
„Klimatske promene i krčenje šuma već uništavaju delove najvažnijih ekosistema u svetu.
„Naši izbori u borbi protiv klimatskih promena ostaju isti i 2024. godine – da nastavimo da uništavamo živote i sredstva za život sagorevanjem fosilnih goriva, ili da obezbedimo zdravu budućnost za život tako što ćemo ih brzo zameniti čistom obnovljivom energijom.
