Tokom leta 2023. godine na severnoj hemisferi, zabrinjavajući naslovi o klimatskim katastrofama kao što su talas vrućine, požari i oluje sa gradom postaju sve češći. Naučnici upozoravaju da klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, u kombinaciji sa degradacijom životne sredine, imaju ozbiljne posledice za sve nas, uključujući i decu. Međutim, istraživanja o vezi između klimatskih promena, degradacije životne sredine i nasilja nad decom su još uvek u početnoj fazi.
Da bismo se pozabavili ovim važnim pitanjem, sproveli smo obimni pregled postojeće literature, fokusirajući se na direktno nasilje (fizičko, seksualno i emocionalno) i strukturno nasilje ukorenjeno u nepravednim sistemima i institucijama. Istraživanjem pet ključnih tema – opasnosti i smanjenje rizika od katastrofa, rod, klimatski izazvane migracije ili imigracije, dečiji rad i zdravlje – stekli smo vredne uvide u složenost nasilja nad decom u kontekstu klimatskih promena i ekoloških šokova.
Opasnosti i smanjenje rizika od katastrofa: Ekološke krize i humanitarne katastrofe izlažu decu većem riziku od nasilja, kako u njihovim domovima tako i u skloništima za pomoć. Kako se povećavaju društveni, ekonomski i emocionalni pritisci tokom ovih situacija, deca se mogu suočiti sa nasiljem od strane vršnjaka ili staratelja koji ih prisiljavaju na rad kako bi se nosili sa posledicama.
Rod: Klimatske promene i degradacija životne sredine drugačije utiču na dečake i devojčice, ali postojeća istraživanja često zanemaruju rodne uticaje na decu. Na primer, stope dečjih brakova mogu se povećati u nekim regionima tokom perioda suše, ali smanjiti u drugima.
Migracije i imigracije: Klimatski izazvane migracije su u porastu, što povećava rizik od nasilja nad decom unutar migrirajućih porodica i u kampovima ili skloništima. Sa druge strane, nepokretnost u naseljima siromašnih može takođe izložiti decu zlostavljanju i prenaseljenosti.
Dečiji rad: Nakon prirodnih katastrofa, dečiji rad ima tendenciju da se poveća zbog oslanjanja porodica na decu za rad. Međutim, obim dečijeg rada i njegova veza sa nasiljem zahtevaju dalje istraživanje.
Zdravlje: Klimatske promene utiču na fizičko i mentalno zdravlje dece, prirodne opasnosti doprinose lošim zdravstvenim ishodima i povećanoj smrtnosti kod malih dece. Mentalni zdravstveni problemi, izazvani svesti o klimatskim promenama i ekološkoj anksioznosti, takođe mogu dovesti do većih stopa nasilja nad decom.
Studija naglašava potrebu za pristupima specifičnim za kontekst i daljim istraživanjem kako bismo bolje razumeli ove složene veze. Radeći na adresiranju osnovnih uzroka nasilja i stavljajući dobrobit ranjive dece u prvi plan tokom klimatskih i ekoloških kriza, možemo raditi ka sigurnijoj i održivoj budućnosti. Politike i intervencije zasnovane na ovim saznanjima su od suštinske važnosti za zaštitu i podršku dece koja su najviše ugrožena.