Nova studija otkriva da će klimatske promene verovatno pogoršati porast ozona na nivou zemlje do 2050. godine, što bi moglo dovesti do toga da mnogi delovi Sjedinjenih Država ne poštuju standarde kvaliteta vazduha i povećaju rizike po javno zdravlje.
Ozon je reaktivni gas koji se sastoji od tri atoma kiseonika. I dok se može pojaviti u prirodi, na nivou tla često se formira interakcijom isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i azotnih oksida (NO k )—koji su zagađivači vazduha.
„Klimatske promene utiču na formiranje ozona kroz složen skup faktora, ali toplije temperature su u korelaciji sa povećanjem ozona u zagađenim oblastima“, kaže Džejms Ist, prvi autor rada o studiji objavljenoj u Earth’s Future. Istok je bivši dr. student na Državnom univerzitetu Severne Karoline koji je sada istraživač na Univerzitetu Harvard.
„To znači da će oblasti koje već imaju veći nivo zagađenja vazduha VOC-ima i NOk-om verovatno videti povećanje ozona kako prosečne temperature budu rasle. Štaviše, očekuje se da će klimatske promene povećati prirodne emisije VOC-a u nekim delovima SAD, kao npr. kao jugoistok, što pogoršava izazov.“
Povećanje ozona je važno jer prizemni ozon može izazvati širok spektar zdravstvenih problema, uključujući smanjenu funkciju pluća i upalu disajnih puteva, što doprinosi stotinama hiljada smrti svake godine.
„Prilično je poznato da će klimatske promene povećati zagađenje ozonom, ali postoji ogromna količina neizvesnosti u vezi sa tim kako bi to povećanje moglo izgledati“, kaže Fernando Garsija Menendez, dopisni autor rada i vanredni profesor inženjerstva životne sredine na NC State.
„Naš cilj sa ovim radom je bio da kvantifikujemo opseg ishoda i dobijemo mnogo jasniju sliku o tome kako će klimatske promene uticati na događaje zagađenja ozonom u SAD.“
„Atmosferska hemija je složena, a klimatske promene utiču na brzinu hemijskih reakcija, količinu prisutnih prekursora ozona i koliko dugo će se ozon zadržati u životnoj sredini“, kaže Garsija Menendez.
„Izgradili smo različite postojeće modele i ugradili statističke alate koji nam omogućavaju da uzmemo u obzir ovaj širok spektar varijabli kako bismo sagledali zagađenje ozonom u godinama koje su pred nama.
Konkretno, istraživači su pogledali koliko često će nivoi ozona premašiti standarde kvaliteta vazduha koji su dizajnirani da zaštite javno zdravlje, koliko bi nivoi ozona premašili standarde i kako bi se to moglo promeniti do 2050.
Nalazi studije su predstavljeni kao raspon, jer klimatski naučnici još uvek imaju izvesnu nesigurnost o tome koliko je klima osetljiva na promene u koncentraciji gasova staklene bašte.