Ako se globalno zagrevanje uglavnom ne obuzda, broj Amerikanaca koji podlegnu ekstremnoj vrućini će se utrostručiti do sredine veka, procenjuju nove projekcije.
Ove smrti bi mogle uticati na siromašne i manjinske Amerikance mnogo više od belaca i imućnijih, prema timu koji predvodi dr Samid Khatana sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Povećanje temperature dovešće do blagog pada broja smrtnih slučajeva zbog ekstremne hladnoće, utvrdio je njegov tim, ali će trocifreni toplotni talasi to više nego nadoknaditi.
„Projektovano je da će se sveukupni smrtni slučajevi uzrokovani ekstremnim temperaturama više nego udvostručiti ili utrostručiti u zavisnosti od analiziranog scenarija povećanja emisije [ugljenika]“, izvestio je Khatanin tim 20. septembra u časopisu JAMA Netvork Open.
Studija objavljena samo prošlog meseca pokazala je da su smrtni slučajevi u Sjedinjenim Državama uzrokovani toplotom naglo i stalno porasli od 2016. do 2023. godine.
„Bolesti povezane sa toplotom, poput toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara, dešavaju se kada telo nije u stanju da se pravilno ohladi“, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
„Dok se telo normalno hladi znojenjem, tokom ekstremne vrućine to možda neće biti dovoljno. U ovim slučajevima, telesna temperatura osobe raste brže nego što može da se ohladi. To može izazvati oštećenje mozga i drugih vitalnih organa.“
U novoj studiji, UPenn tim je koristio podatke o svim okruzima u Sjedinjenim Državama za prošle trendove smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnom vrućinom i hladnoćom.
Zatim su se okrenuli „projekcijama temperature iz 20 klimatskih modela“, plus projekcijama o promenama u populaciji, „da bi procenili smrtne slučajeve uzrokovane ekstremnim temperaturama za period od 2036. do 2065. godine“.
Te projekcije su se oslanjale na dva modela onoga što bi se moglo dogoditi klimi planete u narednih nekoliko decenija.
Jedna projekcija pretpostavlja niže emisije ugljenika, „zbog uspešne implementacije mnogih trenutno predloženih kontrola emisija“, kao što je prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, rekli su istraživači.
Druga projekcija je pretpostavljala nastavak „društveno-ekonomskog razvoja koji se oslanja na fosilna goriva, sa većim povećanjem emisija“.
Rezultat: U prvom scenariju, gde su stope globalnog zagrevanja bile donekle obuzdane, godišnja smrtnost u SAD povezana sa ekstremnim temperaturama (uglavnom toplotom) porasla je sa oko 8.249 u proseku danas na 19.348 godišnje do sredine veka.
To je i dalje više nego udvostručenje stope smrtnosti.
Međutim, u drugom, najgorem scenariju, smrtni slučajevi će se više nego utrostručiti do sredine veka, na prosečno 26.574, saopštila je Hatanina grupa.
Rasa i etnička pripadnost će napraviti veliku razliku u tome ko bi mogao umreti u ekstremno vrućim danima.
Dok se predviđa da će rizik od smrti na ekstremnim temperaturama porasti za oko 71% među belim Amerikancima do sredine veka, porast rizika za crne Amerikance će skočiti za 395,7%, a rizik za Hispanoamerikance za 537,5%, izračunali su istraživači.
„Mnogi pojedinci iz etničkih i rasnih manjinskih grupa žive u naseljima koja imaju lošiji pristup klimatizaciji, veći efekat urbanog toplotnog ostrva, smanjenu izloženost zelenim površinama, veću izloženost zagađenju vazduha u saobraćaju i veću verovatnoću nestanka struje tokom zime, koje povećavaju njihovu ranjivost na ekstremne temperature“, objasnili su Khatana i kolege.
Naravno, upotreba klima-uređaja se može povećati, ali „ustanovljeno je da čak i područja sa skoro univerzalnim pristupom klimatizaciji, kao što su južni SAD, imaju veliki teret ekstremnih vrućina i smrti uzrokovanih temperaturom“, primetio je tim.
Ali klimatske promene će doneti druge pretnje po zdravlje, primetio je jedan stručnjak.
Dr Cioe-Pena, potpredsjednik Northvell Health centra za globalno zdravlje, naglasio je da klimatske promjene više nisu daleka prijetnja, ukazujući na neosporan porast ekstremnih vremenskih pojava, rekordnih temperatura i širenja bolesti koje prenose komarci kao što su malarija i denga groznica u nova područja kao dokaz.
„Viđaćemo [ove bolesti] na mestima na kojima ih ranije nismo videli“, upozorio je on. „Malarija na Floridi, denga na zapadnoj obali. Ali takođe ćemo ih videti kako se kreću severnije nego ikada ranije.“
Takođe je primetio da se Sjedinjene Države suočavaju sa „savršenom olujom“ visokih temperatura i porastom ranjivih bebi bumera koji stare. Sa 10.000 bumera koji svakog dana navršavaju 65 godina, zdravstveni sistem se priprema za demografsku promenu za razliku od bilo koje druge, rekao je on.
„Uvek kažu da ekstremni vremenski događaji utiču na ekstremno stare… neproporcionalno“, rekla je Cioe-Penja. „I sada vidimo neku vrstu najtežeg grafikona u starosnoj distribuciji u Sjedinjenim Državama kako stare bejbi bumere.
Ovo je posebno zabrinjavajuće jer su starije osobe jedinstveno podložne toploti. Oni teže regulišu telesnu temperaturu, ređe prepoznaju znake toplotnog udara i podložniji su dehidraciji i bolestima povezanim sa toplotom, primetio je on.
Ipak, sadašnja intervencija može pomoći u sprečavanju hiljada smrtnih slučajeva u godinama koje dolaze, rekli su istraživači studije.
„Uporedo sa naporima da se smanje emisije gasova staklene bašte, potrebni su napori da se ublaže štetni ishodi ekstremnih temperatura za zdravlje stanovništva“, napisali su.
