Kako se svet suočava sa većom varijabilnosti klime i ekstremima u uslovima globalnog zagrevanja, iznenadne promene životne sredine dodaju dodatni sloj stresa proizvodnji hrane u Sjedinjenim Državama i širom sveta. Stoga je od ključne važnosti da se otkrije kako oblasti u kojima se sade i beru usevi reaguju na ove stresore, koji mogu da izazovu „šokove“ u proizvodnji—ili, drugačije rečeno, iznenadni i statistički značajan pad useva.
Ovi šokovi u proizvodnji predstavljaju veliku zabrinutost u pogledu stabilnosti hrane i mnogi usevi u Sjedinjenim Državama – kao što su kukuruz, pamuk, soja i pšenica – doživljavaju sve češće smanjenje proizvodnje kao rezultat ovih šokova.
Nova studija objavljena u časopisu Nature Sustainabiliti i koju je vodio Dongiang Vei sa Univerziteta Delaver razmatrala je ove šokove u proizvodnji i, konkretno, kako na njih utiču varijacije u zasađenim i požnjevenim površinama.
Kile Davis, docent na Odeljenju za geografiju i prostorne nauke i Odeljenju za nauke o biljkama i zemljištu, kao i stalni član fakulteta UD-ovog Instituta za nauku o podacima, koordinator je za rad.
Vei, doktorski kandidat na Odeljenju za geografiju i prostorne nauke, rekao je da su se prethodne studije fokusirale na prinos useva i kako varijabilnost prinosa utiče na proizvodnju, ali vrlo malo studija se bavilo ulogom zasađenih i požnjevenih površina. Pošto je proizvodnja kombinovani rezultat toga koliko površine poljoprivrednik zasadi (zasađena površina), koliko te površine može da požnje (požnjevene površine) i prinosa useva u toj oblasti, važno je proceniti sva tri ovi faktori pri proceni stabilnosti proizvodnje.
„Ono što smo uradili je da smo se fokusirali na SAD, najvećeg svetskog proizvođača i izvoznika žitarica, da vidimo kako ove tri komponente – prinos useva, zasađena površina i požnjevena površina – utiču na stabilnost proizvodnje hrane i u kom stepenu su povezane sa klimatski ekstremi“, rekao je Vei.
Za ovu studiju, istraživači su pogledali podatke na nivou okruga o sedam useva: ječmu, kukuruzu, pamuku, sirku, soji, jari pšenici i ozimoj pšenici.
Ovo su glavni usevi koji se uzgajaju u Sjedinjenim Državama i čine oko 70 procenata ukupne zemlje pod usevom. Pored toga što su široko proizvedeni, oni imaju mnogo lako dostupnih podataka koji pokrivaju dug vremenski period. Kao rezultat toga, istraživači su mogli da pogledaju skupove podataka od 1978-2020.
„Poljoprivreda je jedan od sektora koji je najdirektnije izložen uticaju klimatskih promena“, rekao je Dejvis. „Razumevanje načina na koji na stabilnost proizvodnje useva utiču varijacije u prinosu, zasađenim površinama i požnjevenim površinama – i kako se ti uticaji mogu razlikovati između useva – ključno je za efikasnije prilagođavanje poljoprivrede suočenim sa rastućim klimatskim promenama i ekstremnim klimatskim događajima. Dongiangovo istraživanje je važan doprinos našem razumevanju ove teme.“
Koristeći podatke vremenske serije i statističke metode da bi otkrili koliko često se šokovi dešavaju, otkrili su da se šokovi u zasađenim i požnjevenim površinama javljaju zajedno sa više od polovine šokova u proizvodnji za proučavane useve.
Zatim su razmotrili u kojoj meri svaka od tri komponente doprinosi veličini šoka u proizvodnji i otkrili da, iako fluktuacije prinosa doprinose više od druge dve komponente za kukuruz, pamuk, soju i ozimu pšenicu, promene u zasađenim i požnjevenim površinama igraju značajniju ulogu u veličini proizvodnih šokova za ječam, sirak i ozimu pšenicu.
Vei je rekao da je ovo važno jer pokazuje da istraživači treba da se fokusiraju na sve tri varijable umesto da se jednostavno fokusiraju na prinos i ignorišu zasađene i požnjevene površine.
„Želimo da istaknemo važnost razmatranja sve tri komponente kada se suočavamo sa sve većom varijabilnosti klime i klimatskim poremećajima u prehrambenim sistemima“, rekao je Vei. „Prinos je važan, ali isključivi fokus na stabilnost prinosa ozbiljno ograničava prostor za rešenje. Ako želimo da imamo veću fleksibilnost u prilagođavanju poljoprivrede klimatskim promenama, trebalo bi da se fokusiramo i na načine da stabilizujemo zasađene i požnjevene površine. Odluke proizvođača o obrasci useva mogu igrati ključnu ulogu u stabilizaciji proizvodnje hrane.“
