Svetska zajednica se bori da postigne neto nultu emisiju kako bi suzbila opasno globalno zagrevanje. Međutim, nova studija istražuje da li će postizanje ovog cilja zaista zaustaviti klimatsku nestabilnost onako kako se često pretpostavlja.
Otkriće studije je alarmantno – čak i ako dostignemo neto nulu u narednim decenijama, to neće odmah rešiti globalni problem zagrevanja. Klima planete će se i dalje menjati tokom mnogo vekova, a ove promene neće biti ravnomerno raspoređene. Australija bi i dalje bila izložena većem zagrevanju u poređenju sa drugim delovima sveta.
Mada dostizanje neto nulte emisije neće trenutno rešiti problem, važno je da se svet što pre trudi da postigne ovaj cilj. Što brže to postignemo, manje štetnih promena ćemo doživeti na duži rok.
Analize pokazuju da su globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte dosegle rekordne nivoe 2023. godine, dok je Zemlja doživela najtopliju godinu do tada. Iako se predviđa da bi emisije mogle doseći vrhunac u narednim godinama, dok god ostanu značajne, planeta će se i dalje zagrevati.
Većina zemalja, uključujući Australiju, pristupila je Pariskom sporazumu o klimi sa ciljem da ograniče globalno zagrevanje ispod 2°C i da postignu neto nulte emisije što je pre moguće. Australija, zajedno sa drugim zemljama, planira postići ovaj cilj do 2050. godine.
Dostizanje neto nule zahteva smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i kompenzaciju preostalih emisija uklanjanjem tih gasova iz atmosfere putem različitih metoda, poput sadnje vegetacije radi apsorpcije ugljenika ili korišćenja tehnologije za uklanjanje ugljenika iz vazduha.
Postizanje neto nulte emisije se smatra ključnom tačkom za zaustavljanje globalnog zagrevanja, ali da li je ova pretpostavka tačna i da li će zagrevanje zaista prestati širom planete? Ovo su pitanja na koja se pokušalo odgovoriti istraživanjem.
Kompjuterski modeli koji simuliraju klimu na Zemlji pod različitim scenarijima su važan alat za klimatske naučnike. Istraživanje je koristilo model poznat kao simulator klimatskih i zemaljskih sistema Australije kako bi istražilo efekte postizanja neto nulte emisije u različitim vremenskim okvirima.
Otkriveno je da će klima i dalje evoluirati pod svim scenarijima, čak i ako se neto nulte emisije održavaju 1.000 godina. Međutim, važno je napomenuti da što se kasnije postigne neto nula, to će klimatske promene biti veće.
Temperatura na kopnu i moru je ključni pokazatelj klimatskih promena, a istraživanje je pokazalo da bi se ova temperatura i dalje lagano povećavala pod neto nultim emisijama, iako mnogo sporijim tempom nego danas. Zagrevanje bi bilo najizraženije na površini okeana, dok bi se temperatura na kopnu promenila samo minimalno.
Takođe je istraženo zagrevanje ispod površine okeana, koje bi se nastavilo čak i pod neto nultim emisijama, s obzirom na to da morska voda apsorbuje velike količine energije pre nego što se zagreje.
U proteklim decenijama sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, obim morskog leda na Arktiku je opao, a pod neto nultim emisijama, očekuje se stabilizacija obima arktičkog morskog leda. Nasuprot tome, obim morskog leda na Antarktiku bi nastavio da opada pod neto nultim emisijama usled kontinuiranog zagrevanja Južnog okeana oko Antarktika.
Važno je napomenuti da se dugoročni uticaji na klimu pogoršavaju što kasnije postignemo neto nultu emisiju. Čak i kratko odlaganje ovog cilja bi imalo značajan uticaj na projektovanu klimu tokom narednih 1.000 godina.
Uticaj postizanja neto nulte emisije na klimu varira širom sveta, a na primeru Australije se vidi da bi se kontinent i dalje zagrevao čak i pod nultim emisijama, sa posebnim naglaskom na južni deo kontinenta.
Postizanje neto nultih emisija bi dovelo do promena u obrascima padavina u Australiji, sa povećanjem zimskih padavina širom kontinenta.
Iako još mnogo treba da se istraži o uticaju postizanja neto nultih emisija na klimu, jedno je jasno – hitno je potrebno ubrzati ovaj proces radi očuvanja planete i smanjenja negativnih klimatskih promena.
