Delovi Zemljinog ledenog pokrivača koji bi mogli da podignu globalne okeane za metar verovatno će se raspasti sa zagrevanjem od još pola stepena Celzijusa i krhki su na načine koji ranije nisu bili shvaćeni, prema novom istraživanju.
Rizik, koji će se odigravati vekovima, takođe može biti veći od očekivanog za značajan deo svetske populacije u primorskim regionima.
Novo istraživanje sugeriše da je broj ljudi kojima preti porast nivoa mora potcenjen za desetine miliona zbog loše interpretiranih satelitskih podataka i nedostatka naučnih resursa u zemljama u razvoju.
Ledeni pokrivači na Grenlandu i Antarktiku bacaju više od pola triliona metričkih tona godišnje od 2000. godine — šest ledenih olimpijskih bazena svake sekunde.
Ove kilometarske debele kocke leda zamenile su otapanje glečera kao najveći jedini izvor porasta nivoa mora, koji se trostruko ubrzao tokom poslednjih decenija u poređenju sa većim delom 20. veka.
Povećanje od 20 centimetara od 1900. godine podstaklo je destruktivni udar okeanskih oluja koje su postale snažnije i široke zbog globalnog zagrevanja, i gura slanu vodu u naseljene, niske poljoprivredne delte širom Azije i Afrike.
Do sada su klimatski modeli potcenjivali koliko će ledeni pokrivači doprineti budućem porastu nivoa mora jer su uglavnom gledali na jednosmerni uticaj porasta temperature vazduha na led, a ne na komplikovanu interakciju između atmosfere, okeana, ledenog pokrivača i police za led.
Koristeći takozvane modele aktivnih ledenih pokrivača, naučnici iz Južne Koreje i SAD su predvideli koliko će ledeni pokrivači podići globalne okeane do 2150. godine prema tri scenarija emisija: brzi i duboki rezovi prema zahtevima savetodavnog odbora UN-a IPCC, trenutna klimatska politika, i naglo povećanje zagađenja ugljenikom.
Gledanje samo na horizont 2100 je pogrešno, jer će okeani nastaviti da rastu stotinama godina bez obzira koliko brzo čovečanstvo smanjuje emisije.
Ako se rastuće temperature — za 1,2 C iznad predindustrijskih nivoa do sada — mogu ograničiti na 1,5 C, dodatni uticaj ledenih pokrivača će ostati veoma mali, otkrili su.
Ali prema sadašnjim politikama, uključujući nacionalna obećanja o smanjenju ugljenika prema Pariskom sporazumu iz 2015., Grenland i Antarktik bi dodali oko pola metra globalnom vodenom žigu.
A ako se emisije povećaju – iz ljudskih ili prirodnih izvora – prema „najgorem slučaju“, otopilo bi se dovoljno leda da podigne okeane za 1,4 metra.
Možda najupečatljiviji nalaz iz studije, objavljene ove nedelje u časopisu Nature Communications, bila je crvena linija za odbeglo raspadanje ledenog pokrivača.
„Naš model ima prag zagrevanja između 1,5C i 2C—sa 1,8C kao najbolju procenu—za ubrzanje gubitka leda i porasta nivoa mora“, rekao je koautor Fabijan Šloser sa Univerziteta Havaji za AFP.
Naučnici odavno znaju da ledeni pokrivači Zapadnog Antarktika i Grenlanda — koji zajedno mogu da podignu okeane 13 metara — imaju „tačke preokreta“ iza kojih je potpuna dezintegracija neizbežna, bilo u vekovima ili milenijumima. Ali preciziranje ovih žica za temperaturno isključenje ostalo je neuhvatljivo.
U međuvremenu, par studija ove nedelje u časopisu Nature pokazalo je da se „glečer sudnjeg dana“ na Antarktiku Thvaites – ploča veličine Britanije koja klizi prema moru – puca na neslućene načine.
Thvaites je jedan od najbrže pokretnih glečera na kontinentu i povukao se 14 kilometara od 1990-ih. Veliki deo je ispod nivoa mora i podložan je nepovratnom gubitku leda.
Ali šta tačno pokreće marš na more je nejasno zbog nedostatka podataka.
Međunarodna ekspedicija britanskih i američkih naučnika izbušila je rupu dubine dve Ajfelove kule (600 metara) kroz debeli jezičak leda koji je Thvaites izbacio preko Amundsenovog mora u Južnom okeanu.
Koristeći senzore i podvodnog robota, nazvanog Icefin, koji je provučen kroz rupu, pregledali su skriveni donji deo ledene police.
Topljenja je bilo manje nego što se očekivalo na nekim mestima, ali daleko više na nekima.
Zaprepašćeni naučnici su otkrili okrenute naopačke stepenice – poput podvodnog Ešerovog crteža – sa ubrzanom erozijom, zajedno sa dugim pukotinama koje je otvorila morska voda.
„Topla voda ulazi u pukotine, pomažući da se glečer istroši na njegovoj najslabijoj tački“, rekla je Britni Šmit, vodeći autor jedne od studija i vanredni profesor na Univerzitetu Kornel u Njujorku.
Četvrta studija, objavljena prošle nedelje u časopisu American Geophisical Union, Earth’s Future, otkrila je da će porast okeana uništiti poljoprivredno zemljište, uništiti zalihe vode i iskorijeniti milione ljudi ranije nego što se mislilo.
„Vreme koje je na raspolaganju da se pripremi za povećanu izloženost poplavama moglo bi biti znatno manje nego što se do sada pretpostavljalo“, zaključili su holandski istraživači Ronald Vernimmen i Aljosja Hooijer.
Nova analiza pokazuje da će određeni porast nivoa mora — bilo 30 ili 300 centimetara — opustošiti dvostruko veću površinu koja je projektovana u većini dosadašnjih modela.
Zanimljivo je da je najviše kriva pogrešna interpretacija podataka: radarska merenja obalnih nadmorskih visina koja su se donedavno koristila, pokazalo se, često su mešala krošnje drveća i krovove za nivo tla, dodajući metre nadmorske visine kojih u stvari nije bilo.
Najranjiviji će biti desetine miliona ljudi u obalnim oblastima Bangladeša, Pakistana, Egipta, Tajlanda, Nigerije i Vijetnama.
Ranija istraživanja koja su uzimala u obzir tačnija očitavanja nadmorske visine otkrila su da će područja koja trenutno žive u kojima živi 300 miliona ljudi do sredine veka biti ranjiva na poplave pogoršane klimatskim promenama, bez obzira na to koliko se agresivno smanjuju emisije.
