Klimatske promene pretvaraju oluje prašine — prirodni fenomen na Bliskom istoku — u češću i sve rasprostranjeniju pretnju zdravlju i privredi u celom regionu, pokazuje nova studija.
Nivo prašine se povećao u mnogim delovima Bliskog istoka uglavnom zbog globalnog zagrevanja, ali i druge ljudske aktivnosti imaju zasluge, kaže Zahra Kalantari, vanredni profesor na KTH Kraljevskom tehnološkom institutu. Ona navodi faktore kao što su vađenje nafte, vojni sukobi i nedostatak prekogranične koordinacije upravljanja vodama.
Objavljena u časopisu Nauka o totalnoj životnoj sredini, studija mapira širenje prašine u obliku aerosola i tačno ukazuje gde i kada su trendovi padavina i isparavanja promenili kurs na gore.
Analizirajući više skupova podataka u poslednjih 40 godina, istraživači su otkrili povećanje nivoa prašine u Saudijskoj Arabiji, Iraku, Jemenu, delovima Irana i Egipta i zemljama oko Persijskog zaliva, dok je opao u severnom Iranu i jugozapadnoj Turskoj.
Područje između reka Tigris i Eufrat u severnom Iraku i duž granice između Sirije i Iraka, kako se izveštava, ima najveću koncentraciju izvora prašine u regionu, što odražava nagli porast u poslednjih 20 godina.
Istraživači su dokumentovali značajno smanjenje padavina u severnom Iraku, Siriji, jugozapadnom Iranu i južnoj Turskoj. Prirodni efekti sušne i vruće klime ovog područja takođe su pojačani faktorima kao što su krčenje šuma, izgradnja brana, prekomerno navodnjavanje i vađenje vode i vojni sukob. Kalantari kaže da je jedan ozbiljan rezultat smanjenje vlage u zemljištu i pokrivenosti vegetacijom, što obično pomaže u smanjenju nivoa prašine.
Posledice po životnu sredinu uključuju eroziju tla, gubitak biodiverziteta i dezertifikaciju, kaže ona. Ekonomski gubici mogu biti rezultat oštećene infrastrukture, poremećene poljoprivrede i smanjenog turizma.
Takođe se može očekivati društveni poremećaj, kaže ona, a ugroženo stanovništvo će patiti neproporcionalno.
Kalantari kaže da je regionalna saradnja od vitalnog značaja za rešavanje složenih faktora i sprovođenje efikasnih mera za kontrolu prašine. Sveobuhvatne strategije su imperativ za ublažavanje negativnih efekata na zdravlje, ekologiju i društveno-ekonomski razvoj.
Istraživači pozivaju na „sveobuhvatnu strategiju koja se fokusira na upravljanje životnom sredinom i reforme politike“. Preskriptivne mere uključuju pošumljavanje, očuvanje zemljišta, očuvanje vode, regionalnu saradnju, održivo urbano planiranje, napredne sisteme praćenja, kampanje podizanja javne svesti i mere prilagođavanja klimi.
„Ovi napori, u kombinaciji sa istraživanjem i prekograničnom saradnjom, od suštinskog su značaja za održivo okruženje koje je otporno na oluje prašine na Bliskom istoku“, kaže Kalantari.
