Iako se čini da život prolazi, ljudi su zapravo čudno dugovečne životinje. Nova studija pomaže da se objasni zašto: menopauza.
Činjenica da ženke gube plodnost dok i dalje ostaju snažne i jake je izuzetno retka – većina drugih životinja nastavlja da se razmnožava sve dok ne budu blizu smrti. Poznato je da samo pet drugih životinjskih vrsta prolaze kroz menopauzu i da doživljavaju dugu postfertilnu fazu – sve su to kitovi zubati.
Sada su naučnici otkrili da ženke tih vrsta kitova žive u proseku 40 godina duže od ženki vrsta koje ostaju plodne. Svoje nalaze su objavili u časopisu Priroda.
Najverovatnije objašnjenje je da menopauza nije evoluirala kao gubitak plodnosti, već kao dobitak od 40-ak dodatnih godina. Isto se može odnositi i na ljude, jer živimo oko 40 godina duže od šimpanzi. Prošle godine, naučnici su prijavili zapažanja postmenopauzalne faze u jednoj populaciji šimpanzi, ali velika većina ženki šimpanzi se još uvek razmnožava tokom svog života.
Rad takođe pomaže u rešavanju dugotrajnog neslaganja među biolozima – što je ono što bi evoluciona prednost omogućila da se menopauza razvije.
Istraživači su kombinovali podatke o 23 vrste zubatih kitova, od kojih je pet pokazalo fazu nakon menopauze. Analiza njihovog ponašanja bila je uporedna sa onim što antropolozi uče o prirodnoj ulozi starijih u ljudskim grupama — oni služe kao vođe i bake i dede od pomoći.
Stari ljudi nisu neka vrsta aberantnog nusproizvoda moderne medicine – mit je da je većina ljudi nekada umirala sa 35 godina – i da su oduvek bili sastavni deo ljudskog društva. U društvima lovaca-sakupljača, neki ljudi žive u 70-im godinama i cenjeni su zbog svog iskustva i mudrosti.
Ali postoji ključna razlika između nas i orka, koje su najviše proučavane druge vrste u menopauzi. Za njih, ženke žive do 60, 70 ili čak 80 godina, dok mužjaci skoro svi umiru sa 40 godina. Taj ogroman disparitet je možda evoluirao zato što mužjaci orke ne rade ništa da obezbede ili brinu o svom potomstvu, dok ženke obezbeđuju negu dve generacije niže. To je dovoljno da preokrene evolucionu ravnotežu u korist dugovečnosti samo kod ženki.
Intrigantno je da vrste kitova koje prolaze kroz menopauzu, koje takođe uključuju beluga kitove i narvale, nisu sve blisko povezane. Gledajući evoluciono drvo, naučnici zaključuju da je menopauza evoluirala nezavisno nekoliko puta.
Majkl Gurven, antropolog sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari koji proučava istoriju ljudskog života, rekao je da je impresioniran ovim novim radom jer pomaže da se ljudi stave u veći kontekst u svetu prirode. Mnogo smo naučili proučavajući naše rođake primate, ali u smislu naše dugovečnosti, možda imamo više zajedničkog sa kitovima.
Kitove u divljini je teško proučavati – a pošto su dugovečni, mogu potrajati godine da se razume njihova životna istorija. Orke u zatočeništvu ne žive ni približno toliko i ne mogu da formiraju svoje normalne društvene strukture. „Nisu prikladni da budu u zatočeništvu“, rekao je Daren Kroft, stručnjak za ponašanje životinja sa Univerziteta u Ekseteru i koautor rada.
On i njegove kolege prikupili su sve podatke koje su mogli iz dugoročnih posmatranja, kao i podatke prikupljene iz masovnog nasukavanja kitova. U tim slučajevima, mogli bi da izmere starost kitova prebrojavanjem prstenova u zubima, a njihovu reproduktivnu istoriju proučavanjem njihovih jajnika.
Da bismo razumeli evolucionu korist menopauze, pomaže da se razmotri kako koncept „sebičnog gena“ može da objasni veoma nesebično ponašanje. Mnoge vrste, uključujući ljude, pomoći će svojim genima da prežive tako što će brinuti o svom potomstvu i drugim rođacima. Ponekad je bolje da vaši geni pomognu vašoj unuci nego da sami imate više beba—kao što je u društvenim grupama gde bi se potomci starije majke takmičili sa potomcima njene ćerke za ograničene resurse.
Kod vrsta kitova koje doživljavaju menopauzu, svo potomstvo ostaje sa majkom doživotno. To znači da ženke postaju sve više povezane sa svojim srodnicima kako stare, tako da pomoć mahuni takođe pomaže njenim genima da prežive.
Neke od žena u postmenopauzi postaju lideri, rekao je Kroft. Među orkama, starije ženke koriste svoje iskustvo da pomognu grupi da locira lososa koji migrira, kojih ima u izobilju samo ako znate kako da budete na pravom mestu u pravo vreme.
Prethodne studije su pokazale da mame orke nastavljaju da brinu o svojim sinovima tokom odraslog doba, rekao je on. Muškarci koji rano izgube majku imaju više ožiljaka od tuča, što sugeriše da majke pomažu u posredovanju u sukobima ili pomažu svojim sinovima da ih izbegnu.
Ljudi su neobični po tome što su naša deca toliko dugo bespomoćna. „Potrebno je mnogo vremena da jednostavno navučete svoje pantalone i povežete svoje cipele“, rekao je Gurven, a ljudi mogu imati troje ili čak četvoro zavisne dece odjednom. Ljudski roditelji, rekao je on, moraju da traže pomoć gde god je možemo – od prijatelja, braće i sestara, ujaka, tetaka, baka i dedova. Starešine ne samo da pružaju hranu i čuvaju decu, već i znanje i perspektivu.
U ovoj eri kulture mladih i zabrinutosti oko starosti naših lidera, dobro je zapamtiti da je dugovečnost kod ljudi evoluirala s razlogom. Možda umesto da se mučimo zbog starenja, mogli bismo samo da budemo zahvalni za naših 40 bonus godina.
