Većina baštovana zna da kišne gliste pomažu u održavanju tla zdravim, a sada su naučnici procenili koliko su njihove podzemne aktivnosti važne za globalnu proizvodnju hrane – i kako ih zaštititi.
U istraživanju objavljenom u utorak, naučnici su otkrili da kišne gliste mogu biti zahvalne za više od šest odsto globalnih prinosa žitarica svake godine, zbog njihove ključne uloge u ekosistemima tla.
Crvi pomažu u razgradnji mrtvog biljnog materijala, oslobađajući hranljive materije koje su biljke potrebne za rast, a njihovo tuneliranje pomaže rast korena biljaka između ostalih prednosti.
Dokazi sugerišu da oni takođe pomažu biljkama da se zaštite od uobičajenih patogena u zemljištu stimulišući njihovu odbranu.
Ali im prete današnje intenzivne i hemijski teške poljoprivredne tehnike, kažu naučnici.
Istraživači koji su pisali u časopisu Nature Communications analizirali su mape populacija glista, svojstva zemljišta, prinosa useva i prethodne studije o produktivnosti biljaka kako bi procenili uticaj tog stvorenja na globalnu proizvodnju ključnih useva.
„Doprinos“ je definisan kao procenat prinosa koji je omogućen zahvaljujući kišnim glistama.
Otkrili su da kišne gliste mogu doprineti oko 6,5 odsto godišnje svetske proizvodnje žitarica, što uključuje osnovne prehrambene namirnice kao što su pšenica, pirinač, kukuruz i ječam.
„Njihov doprinos može biti čak i veći“, rekao je Stiven Fonte, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Kolorado u Sjedinjenim Državama koji je koautor studije.
To je zato što su populacije kišnih glista „verovatno potcenjene na mnogim mestima, posebno u tropima, zbog nedostatka istraživanja i finansiranja na globalnom jugu“, rekao je on za AFP.
Kišne gliste su takođe doprinele 2,3 odsto globalne proizvodnje mahunarki, namirnica koje uključuju grašak, sočivo, slanutak, soju i lucerku.
Godišnja ukupna količina iznosila je više od 140 miliona metričkih tona, procenjeno je u studiji.
Autori su rekli da njihova otkrića predstavljaju jedan od prvih pokušaja da se kvantifikuje doprinos korisnog organizma u tlu globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Oni su priznali snažnu pristrasnost uzorkovanja prilikom procene populacije glista jer je većina tačaka podataka bila dostupna u Evropi i Severnoj Americi.
Uprkos tome, otkrili su da je doprinos glista posebno visok na globalnom jugu, doprinoseći oko 10 procenata ukupne proizvodnje žitarica u podsaharskoj Africi i otprilike osam procenata u Latinskoj Americi i Karibima, otkrili su istraživači.
Oni su to pripisali zemljištima koja uglavnom imaju veći sadržaj kiseline i gline i manje su izložena đubrivu, povećavajući ulogu kišnih glista u rastu biljaka.
U Evropi i Istočnoj/Jugoistočnoj Aziji, više od sedam procenata proizvodnje žitarica pripisano je njihovoj aktivnosti zahvaljujući većoj populaciji i kiselosti zemljišta.
Manje populacije glista, rasprostranjenija upotreba neorganskog đubriva i druga svojstva zemljišta verovatno su umanjili njihov uticaj u drugim regionima.
Poljoprivredne politike i politike zaštite životne sredine treba da podrže populaciju glista i biodiverzitet zemljišta kako bi pomogle da sektor postane održiviji, sugerišu naučnici.
Mere bi mogle da uključuju smanjenje obrade zemljišta, smanjenje upotrebe toksičnih pesticida i povećanje upotrebe izvora hrane za crve poput stajnjaka i komposta, rekao je Fonte.
„Procenjuje se da tla sadrže otprilike polovinu celokupnog biodiverziteta na planeti i da su neverovatno važna za napore očuvanja biodiverziteta“, rekao je on.
