Daleko ispod bujnog pejzaža južne Kine, prostrana podzemna laboratorija ima za cilj da bude prva u svetu koja će razbiti duboku naučnu enigmu.
Kina se poslednjih godina pojavila kao naučna moćnica, a komunističko rukovodstvo zemlje je uložilo milijarde dolara u napredna istraživanja kako bi se borilo sa Sjedinjenim Državama i drugim rivalima.
Njegov najnoviji eksponat je Jiangmen Underground Neutrino Opservatori (Juno), najsavremeniji objekat za proučavanje sitnih subatomskih čestica.
Projekat je „uzbudljiva“ prilika da se udubimo u neke od najosnovnijih — ali neuhvatljivih — građevinskih blokova univerzuma, kaže Patrik Huber, direktor Centra za fiziku neutrina na američkom univerzitetu Virginia Tech, koji nije uključen u izgradnju objekta.
AFP se nedavno pridružio međunarodnoj medijskoj turneji po opservatoriji u Kaipingu, u provinciji Guangdong, koju je organizovala Kineska akademija nauka, nacionalna naučna agencija zemlje.
Do laboratorije se stiže žičarom koja putuje niz tunel do pećine izgrađene 700 metara pod zemljom kako bi se ograničila emisija radijacije.
Unutra stoji detektor neutrina, sfera od nerđajućeg čelika i akrila prečnika oko 35 metara, ispresecana kablovima.
„Niko ranije nije napravio takav detektor“, rekao je Vang Jifang, Junoin projektni menadžer i direktor Instituta za fiziku visoke energije, dok su radnici sa kacigama nanosili završne radove na blistavu kuglu.
„Možete da vidite na skali, bilo je tehnološki komplikovano“, rekao je Vang dok je mahao laserskom olovkom preko različitih delova instalacije.
Započeta 2014. godine, Juno je koštao oko 2,2 milijarde juana (311 miliona dolara) za izgradnju i trebalo bi da bude završen sledeće godine.
Cilj mu je da reši fundamentalnu fizičku zagonetku o prirodi čestica brže od naučnika u Sjedinjenim Državama, svetskom lideru u ovoj oblasti.
Njegovo istraživanje bi nam takođe moglo pomoći da bolje razumemo planetu Zemlju, Sunce i druge zvezde i supernove.
Neutrini su elementarne čestice koje postoje svuda oko nas i kreću se blizu brzine svetlosti.
Fizičari znaju za njih decenijama, ali još uvek nemaju detaljno znanje o tome kako funkcionišu.
Istraživači će koristiti Juno da otkriju neutrine koje emituju dve kineske nuklearne elektrane, svaka udaljena 53 kilometra.
Oni će zatim koristiti podatke da se pozabave nečim što se zove problem „hijerarhije mase“, za koji se veruje da je ključan za poboljšanje teorija fizike čestica.
Naučnici već znaju da neutrini dolaze u tri različita stanja mase, ali ne znaju koje je najteže, a koje najlakše.
Rešavanje tog problema moglo bi im pomoći da bolje razumeju standardni model fizike čestica, omogućavajući im da nauče više o prošlosti i budućnosti univerzuma.
„(Projekat) će duboko testirati naše razumevanje oscilacija neutrina i kvantne mehanike“, rekao je Huber sa Virginia Tech.
„Ako se ispostavi da Juno pokazuje da je naše (trenutno) razumevanje pogrešno, onda bi to bila revolucija.
Vang, menadžer projekta, rekao je da su istraživači uvereni da će „dobiti rezultat masovne hijerarhije ispred svih“.
U fundamentalnoj nauci, rekao je sa osmehom, biti „prvi znači sve, a drugi ništa“.
Naučnici procenjuju da će biti potrebno šest godina podataka da bi se rešilo pitanje hijerarhije mase.
I iako će se slični eksperimenti odvijati u SAD i Japanu u narednim godinama, Juno je „napred u trci“, rekla je Dženifer Tomas, fizičarka na Univerzitetskom koledžu u Londonu koja takođe sedi u Međunarodnom naučnom komitetu projekta.
U saradnji učestvuje oko 750 naučnika iz 17 zemalja, uključujući „dve američke grupe“, navodi Vang.
Više je zainteresovano za pridruživanje, dodao je on, „ali nažalost, zbog mnogih dobro poznatih razloga… nije im dozvoljeno“.
Kako se američko-kinesko nadmetanje oko nauke i tehnologije zahuktava, Vašington je istraživao američke akademike kineskog porekla zbog špijuniranja ili krađe intelektualne svojine, i podstakao je domaće institucije da olabave veze sa kineskim kolegama.
Zapadne vlade i međunarodne organizacije optužuju Peking da ograničava pristup određenim podacima i ometa istrage o osetljivim temama, kao što je poreklo COVID-19.
Ali jedan američki naučnik i član Juno-a rekao je da se raduje radu na „jedinstvenom“ projektu.
„Nismo potpuno otupeli za političku situaciju, jer ponekad mogu da postoje poteškoće (za istraživače) u dobijanju viza“ i prevazilaženju strožih birokratskih prepreka, rekao je Huan Pedro Očoa-Riku, eksperimentalni fizičar sa Univerziteta Kalifornije, Irvine. AFP.
On je rekao da takvi problemi „pogađaju obe strane, možda naše kineske kolege čak i više nego nas u SAD“.
Ali, rekao je, „zajedničkim radom pokazujemo i kako nauka može i mora biti apolitična”.
