Kina je objavila da je 2023. njena populacija opala sa 1,4118 na 1,4097 milijardi ljudi. Predviđanja UN-a sugerišu da će kinesko stanovništvo pasti na 1,313 milijardi do 2050. godine, a zatim na oko 800 miliona do 2100. godine. Ovo je značajna promena i imaće posledice daleko izvan njenih granica.
Postoje dva trenda koji podvlače takav demografski pomak. Prvo je starija populacija sa procentom onih koji imaju 60 i više godina trenutno iznad 20% ukupne populacije. Drugo, stopa nataliteta je značajno opala, sa 17,86 miliona rođenih u 2016. na 9,02 miliona u 2023. Moglo bi se pojaviti nekoliko međusobno povezanih ekonomskih posledica takvih pomeranja koje na kraju mogu uticati na ekonomsko blagostanje Kine u srednjoročnom i dugoročnom periodu i imati odjek u svetu.
Više od jedne četvrtine kineskog stanovništva će biti starije od 60 godina do 2040. godine i tako manje ekonomski aktivno (starost za penzionisanje za muškarce je 60 godina, a za žene 50-55 godina). Ovo će izvršiti pritisak na kineske penzione sisteme i sisteme brige o starima, uz neka predviđanja koja ukazuju na to da bi penzioni sistem mogao bankrotirati do 2035. godine.
Da bi se izbegla pitanja vezana za penzije koja opterećuju javne resurse, mogući scenariji uključuju podizanje starosne granice za odlazak u penziju kako bi se ljudi naveli da rade duže, povećanje poreza kako bi se pokrili dodatni uslovi za penziju i smanjenje trenutnih beneficija.
Promene u sistemu zdravstvene zaštite u cilju suočavanja sa promenama stanovništva mogle bi da dovedu do toga da se mnogi ljudi osećaju manje dobro ili nezadovoljni smanjenjem usluga. To bi zauzvrat moglo dovesti do određenog stepena političke nestabilnosti.
Pored toga, kako se zavisnost starijih od njihove dece povećava, potrošnja domaćinstava, nivoi štednje i investicija će verovatno pasti, što zauzvrat negativno utiče na opšte zdravlje privrede.
Kako stariji radnici odlaze u penziju, biće manje radno sposobnih u ukupnoj populaciji, pa samim tim i raspoloživih za rad. Preduzimanje mera za pomoć starijim ljudima da nastave da rade duže, na primer, moglo bi da postane fundamentalno za dugoročni ekonomski rast i za održavanje nivoa BDP-a po glavi stanovnika. Ipak, kao što je već istaknuto, takve mere mogu biti politički nepopularne.
Na povećanje produktivnosti (BDP po zaposlenoj osobi) takođe može uticati smanjena radna snaga i ona koja je sve starija. Neke studije pronalaze dokaze da produktivnost rada (proizvod po radnom satu) varira sa godinama. Ona ima tendenciju da raste kako osoba ulazi na tržište rada, zatim na platou između 30 i 40 godina, i na kraju opada kako se radni vek pojedinca bliži kraju.
Promene stanovništva mogu dovesti do „petlje propasti“, gde jedna ekonomska situacija stvara negativan uticaj, a zatim druga i još jedna. Kako niža produktivnost počinje da utiče na proizvodnju u određenim sektorima, Kina može biti primorana da poveća uvoz kako bi zadovoljila potražnju u tim industrijama.
Ovo bi moglo značajno uticati na inovacije i preduzetništvo što zauzvrat može dodatno umanjiti produktivnost. Nove ideje pokreću ekonomski rast. Veličina radne snage utiče na inovacije jer kako se broj zaposlenih osoba smanjuje, skup novih ideja postaje sve uži.
Ako porast stanovništva postane negativan ili padne na nulu, tada znanje iza tih ideja stagnira. Pored toga, postoje dokazi da vrhunac inovativnih aktivnosti i naučnih rezultata osobe dolazi u dobi od oko 30 i 40 godina.
Sadašnji demografski trendovi će stoga verovatno ugušiti tehnološki napredak i inovacije u Kini. Inovacije su od suštinskog značaja za održavanje i poboljšanje životnog standarda, shodno tome nivoi kvaliteta života mogu biti pod pritiskom kako se stanovništvo smanjuje.
Istovremeno, studije sugerišu da starenje stanovništva može negativno uticati na preduzetništvo jer je procenat mladih pozitivno povezan sa preduzetničkim aktivnostima. Ovo koči dinamiku privrede i doprinosi sporijem ekonomskom rastu.
Kineski ekonomski rast zavisi od produktivnosti i rasta zaposlenosti. Ekonomski rast je vođen efikasnom kombinacijom rada i kapitala (novac) za generisanje usluga ili proizvoda.
Ovo zahteva konstantnu ili rastuću veličinu populacije. Važno je da sa smanjenjem broja stanovnika Kina bi morala da poveća svoju produktivnost po glavi stanovnika kako bi održala ekonomski rast.
Kao što smo videli, kineska produktivnost će takođe verovatno pasti kao rezultat demografskih promena. Stoga se očekuje da će kineska privreda doživeti sporiji privredni rast kroz, na primer, smanjenje broja kupaca ili potrošača što će direktno uticati na sektor trgovine na malo.
Pored toga, manja potražnja će verovatno intenzivirati tekuću krizu u sektoru nekretnina. Manji broj ljudi koji mogu da kupe imovinu značiće pad cena.
Kina je drugo najveće tržište na svetu odgovorno za više od jedne trećine svetskog rasta i drugi najveći uvoznik, tako da će sve promene imati globalne posledice.
U Brazilu i Južnoj Africi, na primer, oba značajna trgovinska partnera sa Kinom, ove promene stanovništva mogu dovesti do manje potražnje za njihovim izvozom. Ovo može rezultirati nižim nivoom zaposlenosti u tim zemljama jer su izvozne kompanije prinuđene da smanje poslovanje.
Kako produktivnost u Kini opada, njeni trgovinski partneri mogu biti primorani da uvoze proizvode iz drugih ekonomija, što zauzvrat može povećati cene njihovih proizvoda. Pored toga, ekonomije u razvoju kao što su Tajland i Vijetnam koje se oslanjaju na kineski odlazni turizam doživeće značajan pad u svim sektorima povezanim sa turizmom, kao što su transport i ugostiteljstvo, jer efekat promene stanovništva smanjuje broj ljudi koji mogu da putuju u inostranstvo.
Multinacionalne korporacije će takođe osetiti pad potražnje jer je kinesko potrošačko tržište veliki izvor njihovih prihoda. Efekat narušavanja će verovatno biti globalan jer dobavljači i radnici širom sveta pronalaze da poslovi nestaju. Ukratko, kako se kaže u nedavnom izveštaju OECD-a, oštro ekonomsko usporavanje u Kini bi povuklo globalni rast, čiji bi efekti mogli biti razorni.
