Francusko-kineski satelit eksplodirao je u subotu u potrazi za najjačim eksplozijama u svemiru, što je značajan primer saradnje između zapadne sile i azijskog giganta.
Razvijen od strane inženjera iz obe zemlje, Monitor svemirskih promenljivih objekata (SVOM) nosi četiri instrumenta — dva francuska i dva kineska — koji će tražiti rafale gama zraka, svetlost od kojih je putovala milijardama svetlosnih godina da bi stigla do Zemlje.
Satelit od 930 kilograma „uspešno“ je poleteo oko 15:00 (07:00 GMT) na kinesku raketu Long March 2-C iz svemirske baze u Sičangu, u jugozapadnoj provinciji Sečuan, saopštila je kineska Nacionalna svemirska administracija.
Rafali gama zraka obično se javljaju nakon eksplozije ogromnih zvezda — onih koje su više od 20 puta veće od sunca — ili fuzije kompaktnih zvezda.
Ekstremno svetli kosmički zraci mogu da emituju eksploziju energije koja je ekvivalentna više od milijardu milijardi sunaca.
Posmatrati ih je kao „gledanje u prošlost, jer svetlosti ovih objekata treba mnogo vremena da stigne do nas“, rekao je za AFP Ore Gotlib, astrofizičar iz Centra za astrofiziku Instituta Flatiron u Njujorku.
Zraci nose tragove gasnih oblaka i galaksija kroz koje prolaze na svom putovanju kroz svemir — dragoceni podaci za bolje razumevanje istorije i evolucije univerzuma.
„SVOM ima potencijal da otkrije nekoliko misterija u oblasti (rafala gama zraka), uključujući otkrivanje najudaljenijih GRB-ova u univerzumu, koji odgovaraju najranijim GRB-ovima“, rekao je Gotlib.
Najudaljeniji do sada identifikovani praski proizvedeni su samo 630 miliona godina nakon Velikog praska — kada je univerzum bio u povoju.
„Mi smo… zainteresovani za eksplozije gama zraka zbog njih samih jer su to veoma ekstremne kosmičke eksplozije koje nam omogućavaju da bolje razumemo smrt određenih zvezda“, rekao je Frederik Dejn, astrofizičar sa Pariskog instituta za astrofiziku.
„Svi ovi podaci omogućavaju da se zakoni fizike testiraju sa pojavama koje je nemoguće reprodukovati u laboratoriji na Zemlji.
Kada se analiziraju, podaci bi mogli da pomognu da se poboljša razumevanje sastava svemira i dinamike gasnih oblaka ili drugih galaksija.
Projekat proizilazi iz partnerstva između francuske i kineske svemirske agencije, kao i drugih naučnih i tehničkih grupa iz obe zemlje.
„To je veliki uspeh. Uspeli smo da dobro sarađujemo sa našim kineskim kolegama“, rekao je za AFP Filip Baptist, generalni direktor francuske svemirske agencije CNES.
Svemirska saradnja na ovom nivou između Zapada i Kine prilično je neuobičajena, posebno pošto su Sjedinjene Države zabranile svu saradnju između NASA-e i Pekinga 2011.
„Američka zabrinutost u vezi sa transferom tehnologije u velikoj meri je sprečila američke saveznike da sarađuju sa Kinezima, ali to se dešava povremeno“, rekao je Džonatan Mekdauel, astronom Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku u Sjedinjenim Državama.
Kina i Francuska su 2018. zajedno pokrenule CFOSAT, okeanografski satelit koji se uglavnom koristi u morskoj meteorologiji.
Nekoliko evropskih zemalja je takođe učestvovalo u kineskom programu istraživanja Meseca Čang’e.
Dakle, iako SVOM „nipošto nije jedinstven“, on ostaje „značajan“ u kontekstu svemirske saradnje između Kine i Zapada, rekao je Mekdauel.
Jednom u orbiti 625 kilometara (388 milja) iznad Zemlje, satelit će poslati svoje podatke nazad u opservatorije.
Glavni izazov je to što su rafali gama zraka izuzetno kratki, ostavljajući naučnike u trci sa vremenom da prikupe informacije.
Kada otkrije rafal, SVOM će poslati upozorenje dežurnom timu 24 sata dnevno.
U roku od pet minuta, moraće da pokrenu mrežu teleskopa na tlu koji će se precizno poravnati sa osom izvora praska da bi izvršili detaljnija zapažanja.
