Kina dominira novim akademskim rangiranjem zasnovanim na istraživanju otvorenog pristupa

Kina dominira novim akademskim rangiranjem zasnovanim na istraživanju otvorenog pristupa

Univerzitetski lideri obraćaju veliku pažnju na uporedne rangove poput onih koje nude Times Higher Education, ShanghaiRanking Consultanci i drugi. Rangiranje utiču na broj maturanata, privlače talentovane profesore i opravdavaju donacije bogatih donatora. Univerzitetski lideri se bune protiv njih, a neke škole se „povlače“ iz njih, ali rangiranje je uticajno.

Radikalna promena u podacima koji su u osnovi rangiranja uskoro će preokrenuti svet rangiranja — uglavnom u korist pozicije Kine.

Na primer, početkom 2024. godine, Centar za naučne i tehnološke studije Univerziteta u Lajdenu CVTS grupa je objavila nove univerzitetske rang-liste koje dodaju izvore otvorenih podataka tradicionalnoj kuriranoj listi elitnih časopisa koja je bila standard. Rezultati pokazuju da se svet okrenuo naglavačke za rangiranje univerziteta.

Tamo gde bi nekada lista univerziteta sa najvećim naučnim uticajem bila Oksford, Stanford, Harvard i MIT, nova lista 10 najboljih univerziteta sa visokim naučnim uticajem uključuje osam univerziteta iz Kine. Samo Harvard i Univerzitet u Torontu drže među prvih 10 mesta.

Šta ova transformacija znači za razumevanje naučne izvrsnosti? Proučavam globalni istraživački sistem i njegov doprinos društvenom blagostanju. Brzi napredak Kine u nauci i tehnologiji, potaknut ulaganjima u istraživanje i snagu univerziteta, uznemirio je Sjedinjene Države i druge nacije. Sve je veća zabrinutost da bi SAD mogle da gube svoju konkurentsku prednost zbog odlučnog rivala, sa potencijalnim implikacijama na nacionalnu bezbednost, ekonomski položaj i globalni uticaj. Ova nova rangiranja će verovatno izazvati još veću uzbunu.

Programi rangiranja se u velikoj meri oslanjaju na kvantitativne procene koje se nazivaju „indikatori“. Pogled na uticajne kriterijume za rangiranje Šangaja pokazuje da inputi za njegovu procenu uključuju „radove indeksirane u glavnim indeksima citata“. Popularni indeksi crpe iz skupa naučnih časopisa sa visokim kustosom kao što su Cell, The Lancet i Chemical Revievs. Najcenjeniji indeks koji prikuplja informacije o ovim i drugim časopisima je Veb of Science’s Science Citation Indek, ili SCI, proizvod pažljive standardizacije i obogaćivanja podataka od strane Clarivate-a.

Međutim, SCI predstavlja samo delić rada objavljenog širom sveta. Između ostalih kritika, mnogi ljudi osuđuju ekskluzivnost SCI-a i njegovu percipiranu zapadnjačku pristrasnost.

Ali pažljivo kuriranje čini ga zlatnim standardom akademskog indeksiranja i standardom kojem časopisi i autori teže da se pridruže. Njegova vrednost je u njegovoj replikaciji: moguće je uroniti u njega više puta koristeći različite strategije pretraživanja i proizvesti uporedive rezultate.

Oslanjanje na kurirane baze podataka uskoro će se završiti uvođenjem rangiranja zasnovanog na otvorenim podacima poput onih koje prikuplja OpenAlek. OpenAlek tvrdi da uključuje preko 100.000 časopisa — veoma različitog kvaliteta i uređivačke prakse — u poređenju sa 9.200 SCI-ja. Svi podaci u OpenAlek-u su objavljeni u javnom domenu sa hvalevrijednim ciljem da istraživanje bude slobodno dostupno svima. Loša strana je u tome što ova šira mreža zahvata predatorske časopise koji eksploatišu istraživače i podrivaju kvalitet i integritet naučne komunikacije.

Obim naučnih članaka predstavljenih u otvorenim bazama podataka ima snažan uticaj na poziciju Kine na rang listi otvorenog koda. Kineski naučnici stvaraju ogroman broj pisanih radova, neki na engleskom, neki na kineskom; procene procentualnog udela za jezik se kreću u širokom rasponu, ali se kreću oko 50-50. Kako je Kina ulagala u obrazovanje i povećavala svoje naučne i inženjerske kapacitete, mnogo više ljudi izlazi naučne članke.

Od veoma malog broja 1980-ih, Kina je do 2023. imala 2,2 miliona naučnika i inženjera, na osnovu podataka Uneska. Kineska naučna produkcija naučnih i inženjerskih članaka pokazuje veoma brz porast od 1990-ih, sa rastom koji nadmašuje sve druge nacije. Kvalitet je zaostajao za kvantitetom, ali Kina nadmašuje Sjedinjene Države u ukupnom broju naučnih publikacija na Mreži nauke, po mom mišljenju — promena u liderstvu nije primećena otkako su SAD pretekle UK 1948.

Iako su brojevi datirani, kada sam računao kinesko naučno izdavanje 2010. godine, moj kolega i ja smo procenili da je između 2000. i 2009. Kina objavila oko milion naučnih radova koji nisu obuhvaćeni Veb of Science. To znači da se nisu „računali“ u tradicionalno rangiranje. Ove publikacije se ubrajaju u nove otvorene baze podataka. Mnogi radovi uključeni u časopise otvorenog koda ili otvorenog pristupa neće se smatrati visokokvalitetnim; ipak, oni postaju deo pisanog zapisa.

Usluge izdavaštva otvorenog pristupa su brzo rasle i nude brzo objavljivanje, ali postoje pitanja o kvalitetu njihovih časopisa. Otvorene izdavačke usluge kao što su MDPI i Frontiers imaju ogroman broj kineskih saradnika u poređenju sa onima iz drugih zemalja.

Usluge otvorenog pristupa često uključuju sadržaj iz potencijalnih fabrika papira, preduzeća koja proizvode nešto što liči na naučne rukopise za prodaju. Uprkos zabrinutosti oko reputacije i uređivačke prakse ovih izdavača i urednika, malo je nadzora. Ove usluge preplavljuju izdavački svet ogromnim brojem članaka nižeg kvaliteta.

Kineski istraživači i njihove sponzorske institucije daju ogromnu premiju na objavljivanje u međunarodnim časopisima, čak i onima koje vode sumnjivi izdavači. Praksa slaganja citata — kada autori citiraju radove sunarodnika da bi podigli svoj profil citiranja — iskrivljuju broj kako bi poboljšali učinak Kine.

Kina pokušava da se pozabavi zloćudnom praksom. Za čast, kineska vlada je nedavno objavila da je povukla 17.000 članaka sa kineskim autorom ili koautorom. U toku su napori da se poboljša kvalitet. Državne isplate istraživačima za članke u rangiranim časopisima se ukidaju.

Uprkos pitanjima o kvalitetu, sami brojevi će Kinu pomeriti na rang listi. Ova brza promena će poboljšati poziciju Kine u odnosu na ostatak sveta. Sam po sebi, porast ne odražava promenu u kvalitetu, statusu ili rezultatu, ali će nastaviti da potpiruje vatru onih koji su uznemireni usponom Kine u svetskim krugovima nauke, tehnologije i inovacija, i možda dodatno dovodi u pitanje rangiranje.