Kako bi društvo izgledalo kada bi delovi tela kiborga bili slobodno dostupni za korišćenje poput bicikala za iznajmljivanje pored puta? Tim Masahiko Inami na Univerzitetu u Tokiju pokušao je da otkrije stvaranjem robotskih ruku koje se mogu nositi, prenosi Rojters.
Inamijev tim razvija seriju tehnologija ukorenjenih u ideji „džizai“, japanskom terminu za koji kaže da otprilike označava autonomiju i slobodu da se radi šta hoće.
Cilj je da se neguje nešto poput odnosa između muzičara i instrumenta, „koji leži negde između čoveka i alata, kao što je to kako muzički instrument može postati kao da je deo vašeg tela“.
Inami kaže da je bio inspirisan tradicionalnim japanskim lutkarstvom i kvazi-horor kratkom pričom romanopisca Jasunarija Kavabate o čoveku koji pozajmi ruku mlade žene i nastavi da provede noć s njom.
„Ovo apsolutno nije rival ljudskim bićima, već nešto što nam pomaže da radimo šta želimo, poput bicikla ili e-bicikla. Podržava nas i može da otključa kreativnost“, rekao je Inami.
Promotivni video za „Jizai Arms“ prikazuje dve baletske plesačice koje izvode rutinu sa robotskim rukama koje vire iz njihovih leđa i torza – ljudi i mašine se kreću zajedno. Plesači se na kraju grle, uključujući ruke kiborga.
Neki nosioci postanu vezani za ruke nakon nekog vremena, rekao je Inami. „Skidati ih nakon što ih neko vreme koristim pomalo je tužno. Tu se malo razlikuju od drugih alata“, rekao je on.
Ali potencijal ide dalje od pretvaranja fantazije romanopisca u stvarnost, kao što je pomoć u misijama traganja i spasavanja, dodao je on.
„U budućnosti bismo mogli videti krila koja rastu iz leđa ljudi, ili dronove pričvršćene za ljude… Možda će neko smisliti sport koji zahteva šest ruku ili će izmisliti novu vrstu plivanja“, rekao je Inami.
