Znamo da mnoštvo faktora utiče na rizik od Alchajmerove bolesti, uključujući sastav naših crevnih bakterija. Dakle, ima smisla da naša ishrana može imati neki uticaj.
Nova studija je otkrila da hemikalija povećana ‘ketogenom’ ishranom – koja sadrži malo ugljenih hidrata i više proteina i masti – može da odloži rane faze gubitka pamćenja u vezi sa Alchajmerovom bolešću kod miševa. Taj gubitak pamćenja je uporediv sa blagim kognitivnim oštećenjem koje se vidi kod ljudi pre nego što je Alchajmerova bolest zavladala.
Ključ za novo otkriće tima koji predvodi Kalifornijski univerzitet u Dejvisu (UCD) je molekul beta-hidroksibutirat (BHB), čiji nivo ketogena dijeta povećava. Ovde su istraživači otkrili da je BHB posebno bogat u biološkim putevima povezanim sa pamćenjem i plastičnošću mozga.
„Podaci podržavaju ideju da ketogena dijeta uopšte, a posebno BHB, odlaže blago kognitivno oštećenje i može odložiti potpunu Alchajmerovu bolest“, kaže biohemičar Gino Cortopassi, iz UCD.
Ketogena dijeta je dugo bila povezana sa gubitkom težine i drugim zdravstvenim prednostima. Zaista, neki od istih istraživača su već otkrili kod miševa da je to povezano sa dužim životom i dugotrajnijim ostankom zdravlja.
Dijeta pomera metabolizam tela, tako da umesto da koristi glukozu za energiju, sagoreva dijetalne i uskladištene masti, proizvodeći ketone kao gorivo umesto glukoze. Bez povišenih nivoa glukoze, nivoi insulina više ne dostižu vrhunac i ne opadaju nakon obroka, smanjujući posledičnu želju za glađu.
U ovoj studiji, pokazalo se da dodatni BHB proizveden keto dijetom ima pozitivan efekat na mozak, efikasno održavajući njegove zupčanike da se okreću – zupčanike koji mogu postati sporiji tokom vremena i u starosti.
„Uočili smo neverovatne sposobnosti BHB-a da poboljša funkciju sinapsi, malih struktura koje povezuju sve nervne ćelije u mozgu“, kaže Izumi Maezava, patolog u UCD.
„Kada su nervne ćelije bolje povezane, problemi sa pamćenjem kod blagog kognitivnog oštećenja se poboljšavaju.“
Već smo videli veze između ketogene dijete i neuroloških stanja kao što je epilepsija – tako da se ovde dešava neka vrsta međuigre. Međutim, visoki nivoi ketona dolaze sa sopstvenim zdravstvenim rizicima, a naučnici nisu sigurni koliko je keto dijeta dobra za nas uopšte, posebno na duži rok.
Iako možda nećemo videti doktore koji traže od pacijenata da drastično promene način na koji jedu, nalazi bi trebalo da nam pomognu da bolje razumemo kako da blokiramo ili usporimo promene u mozgu koje dovode do Alchajmerove bolesti.
Još jedna važna tačka iz studije – keto dijeta je proizvela više BHB kod ženki miševa i činilo se da im je više koristila. Uloga pola u riziku od Alchajmerove bolesti je još jedan aspekt bolesti koji naučnici rade na objašnjenju.
„Ako se ovi rezultati prevedu na ljude, to bi moglo biti interesantno jer su žene, posebno one koje nose varijantu gena ApoE4, izložene znatno većem riziku od Alchajmerove bolesti“, kaže Kortopasi.
