Novi istraživački rad predstavlja najsavremeniji katalog raznolikosti banana, koristeći inovativne genomske tehnike za praćenje porekla različitih sorti banana. Studija je uključivala saradnju između više institucija i uključuje sveobuhvatan katalog kultivisanih banana.
Živimo u neverovatnom vremenu napretka u genomici. Tehnologija revolucioniše način na koji razumemo prirodni svet. Sa smanjenjem troškova genomskog sekvenciranja, istraživači sada mogu proučavati veći broj biljaka i ponovo zamisliti kako predstavljamo biljnu raznolikost. Ovo omogućava sveobuhvatniji pristup, kombinujući tradicionalne vizuelne klasifikacije zasnovane na fizičkim karakteristikama sa dodatnim slojem raznolikosti izvedenog iz genetskih podataka.
Nedavni napredak u našem razumevanju genoma kultivisane banane doveo je do razvoja inovativne tehnike koja se zove in silikonsko slikanje hromozoma. Ovaj kompjuterski zasnovan metod prati poreklo hromozoma u kultivisanim sortama banana. Tehnika je primenjena na mnoge akcesije iz međunarodne banke gena, kao i na novosakupljeni materijal iz jugoistočne Azije i Pacifika.
Kolaborativnu studiju sproveli su istraživači iz Alijanse Bioversiti International i CIAT-a, CIRAD-a (Francuska), USDA-ARS istraživačke stanice za tropsku poljoprivredu (Portoriko, SAD), NARI-a (Papua Nova Gvineja) i ministarstava poljoprivrede iz Cook-a Ostrva i Samoe, a nedavno je objavljen u časopisu Biljke, Ljudi, Planeta, pružajući nove uvide u raznolikost banana.
Rezultat je niz šarenih, mozaičkih prikaza slika hromozoma koji se mogu smatrati genomskim potpisima mnogih različitih grupa sorti banana, kao što su dobro poznati Cavendish ili plantain. Ovaj napor je takođe doveo do otkrića da neke lokalno cenjene grupe banana, kao što su Pisang Avak ili Maia Maoli Popoulu, nisu napravljene od jednog klona, otvarajući zanimljive perspektive o diversifikaciji useva koji se često uzgaja na monoklonskim poljima.
Iako se mozaici dobijaju automatizovanim bioinformatičkim procedurama, Alberto Čenci — koautor studije — razmišlja o analizama koje stoje iza ovog dostignuća: „Ovo je rezultat pedantne obrade automatizovanih analiza i bezbroj sati kolektivnog napora da se analizira i razume mehanizmi iza ovih mozaika“.
Njegova koleginica i saradnica na projektu Catherine Breton, stručnjakinja za bioinformatiku, optimistično ističe da postoje još uzbudljivije mogućnosti: „Sa bogatstvom znanja koje smo akumulirali i AI, možemo da pojednostavimo i ubrzamo ovaj proces. vide obećavajuće rezultate.“
Putovanje je daleko od kraja. Džuli Sardos – stručnjak za raznovrsnost banana i prvi autor studije – primećuje da ima još mnogo toga da se otkrije. Na osnovu rezultata predstavljenih u radu i njenog opsežnog rada na terenu širom Azije i Okeanije – porekla banana – ona je uverena da će buduće misije doneti nova uzbudljiva otkrića.
U drugoj studiji koja se fokusirala na kontinentalnu jugoistočnu Aziju, otkrivena je skrivena raznolikost u divljim bananama, što ukazuje da bi se više kultivisane raznolikosti takođe moglo sakriti u regionu.
„Radujem se što ću nastaviti da širim ovaj katalog novim hromozomskim mozaicima dok se istraživanje raznolikosti banana nastavlja“, kaže ona.
Mathieu Rouard, jedan od vodećih naučnika uključenih u ovu studiju, naglašava važnost ovog rada.
„Trebalo nam je nekoliko godina da fino prilagodimo ovaj koncept kataloga i uzbuđeni smo što smo ga objavili i videli njegovu upotrebu. Rezultati će imati moguće implikacije i pozitivan uticaj na poljoprivredne sisteme, uzgoj i da poboljšamo našu zaštitu u Međunarodne banke gena Alijanse za banane“, kaže on.
Kako naučnici kao što su Sardos i njene kolege nastavljaju da istražuju genetski diverzitet banana i drugih useva, ovaj katalog će nastaviti da se ažurira i proširuje. Ovaj resurs je sada dostupan i kao katalog za štampanje i kao onlajn alat.
