Kardiovaskularno zdravlje u ranom životu povezano sa promenama strukture mozga

Kardiovaskularno zdravlje u ranom životu povezano sa promenama strukture mozga

Loše kardiovaskularno zdravlje u detinjstvu i adolescenciji može biti povezano sa ranim razlikama u strukturi mozga, posebno u delovima mozga za koje se zna da su pogođeni demencijom u kasnijem životu, prema novoj naučnoj studiji.

Poznato je da su gojaznost, hipertenzija (visok krvni pritisak) i fizička neaktivnost kardiovaskularni faktori rizika za demenciju u srednjim godinama, ali se do sada malo zna o ovim vezama između zdravlja srca i mozga mnogo ranije u životu.

Istraživači predvođeni timom na Odeljenju za psihijatriju Univerziteta u Oksfordu, u saradnji sa Univerzitetskim koledžom u Londonu, pregledali su podatke više od 860 dece i mladih između 7 i 17 godina, uključujući skeniranje mozga, nivoe fizičke aktivnosti, krv pritisak i indeks telesne mase (BMI).

Novi rad, objavljen u časopisu eBioMedicine, pronašao je vezu između povećanog BMI, višeg krvnog pritiska i niže fizičke aktivnosti u adolescenciji i naknadne strukture mozga u mladom odraslom dobu – periodu kada telo prolazi kroz značajne promene.

Veze su bile posebno očigledne u regionima mozga za koje se zna da su pogođeni demencijom u starosti, što sugeriše da promene načina života u ranom detinjstvu mogu postaviti scenu za kasniji pad zdravlja mozga.

Holi Hejns, glavni autor rada, rekla je: „Naše istraživanje pokazuje da kardiovaskularno zdravlje u najranijim fazama života može već biti važno za strukturu regiona mozga za koje se zna da su pogođeni demencijom u starosti – mnogo ranije nego što se ranije mislilo.“

Naučnici su otkrili da su markeri lošijeg kardiovaskularnog zdravlja (kao što je viši krvni pritisak u detinjstvu i brži rast BMI tokom adolescencije) povezani sa razlikama u strukturi tipa moždanog tkiva koji se zove siva materija – uključujući njegovu debljinu i površinu. Ovi nalazi su uglavnom bili u oblastima mozga za koje se zna da su uključene u razmišljanje i pamćenje. Slične veze između zdravlja srca i mozga već su se pokazale kod starijih pacijenata sa poteškoćama u pamćenju i demencijom.

Kažu da bi istraživanje moglo pomoći da se utire put u identifikovanju i ublažavanju rizika od demencije ranije u životu, ali da su potrebna dalja istraživanja sa raznolikijom grupom učesnika kako bi se nalazi mogli generalizovati na širu populaciju.

Koautor rada, vanredni profesor Sana Suri sa Odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu u Oksfordu, dodala je: „Nalazi sugerišu da bi trebalo da razmišljamo o ciljanju faktora rizika koji se mogu promeniti u načinu života, kao što su gojaznost i vežbanje, decenijama pre trenutnog životnog veka. modeli demencije sugerišu da rane adolescentske godine zaslužuju veće razmatranje u kontekstu prevencije demencije.

Podaci za studiju su dobijeni iz Avon Longitudinal Studi of Parents and Children (ALSPAC), vodeće svetske studije kohorte rađanja zasnovane na Univerzitetu u Bristolu.

Dejvid Tomas, šef odeljenja za politiku i odnose sa javnošću u Alchajmerovom istraživanju u Velikoj Britaniji, rekao je: „Ova studija sugeriše da nebriga za srcem čak ni u adolescenciji može dovesti do promena u mozgu kasnije u životu, što može uticati na rizik od razvoja demencije.“

„Do 45 odsto slučajeva demencije može se sprečiti izbegavanjem faktora rizika na koje možemo uticati, kao što su fizička neaktivnost i pušenje. To su navike koje neki ljudi steknu u ranom životu, ne znajući za potencijalne dugoročne posledice po mozak. zdravlje.

„Demencija nije samo neizbežni deo starenja. Podržavajući istraživanja poput ove studije, stičemo uvid u to kako bi ljudi mogli da spreče pojavu demencije, što je od vitalnog značaja ako želimo da dođemo do leka za ovu razornu bolest“.