Ogromna rupa u zemlji otvara zemlju u Sibiru, a fotografije iz svemira pokazuju da brzo raste.
To je oblik raža, potkovice ili džinovskog punoglavca. Počelo je kao komadić, jedva vidljiv na satelitskim snimcima sa deklasifikovanih 1960-ih.
Sada je to ponor sa strmim liticama, jasno vidljivim iz svemira.
Rupa se utrostručila u periodu između 1991. i 2018. godine, prema Geološkom zavodu SAD.
Batagai krater, koji se ponekad naziva Batagaika ili kao „kapija pakla“, predstavlja mnogo veći, često nevidljivi problem koji utiče na celu planetu.
Arktik se zagreva brže od ostatka Zemlje, a to brzo odmrzava permafrost, koji je debeo sloj zemlje koji je trajno zamrznut – barem je nekada bio.
Batagai krater zapravo uopšte nije krater. To je najveći svetski „retrogresivni pad odmrzavanja“, a to je jama koja se formira kada otapanje permafrosta dovede do urušavanja tla, stvarajući klizište dok zemlja na svojim ivicama pada u jamu.
Širom Arktika ima na hiljade padavina odmrzavanja. Ali veličina Batagajevog „kratera“ donela mu je titulu megastropa. Ime je dobio po obližnjem gradu Batagaju.
„Permafrost nije naj, recimo, fotogeničniji među subjektima“, rekao je za Business Insider Roger Michaelides, geofizičar sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu.
„Uglavnom govorite o zaleđenoj prljavštini pod zemljom, koju po definiciji često ne možete da vidite osim ako nije na neki način izložena, kao u ovom megaslomu.
To čini Batagajevu jamu pomalo slavnom ličnošću iz permafrosta i predznakom onoga što je pred nama.
Kako se permafrost otapa, sve mrtve biljke i životinje koje su vekovima bile zamrznute u njemu počinju da se razgrađuju, izbacujući ugljen-dioksid i metan u atmosferu.
To su snažni gasovi koji zadržavaju toplotu, koji uzrokuju još veći porast globalnih temperatura, pokrećući još brže otapanje permafrosta.
Ovaj začarani krug može imati strašne posledice. Permafrost pokriva 15% zemlje na severnoj hemisferi. Ukupno, sadrži dvostruko više ugljenika od atmosfere.
Jedna studija je procenila da bi otapanje permafrosta moglo da emituje toliko gasova koji zagrevaju planetu kao velika industrijska nacija do 2100. godine, ako industrije i zemlje danas ne budu agresivno vladale sopstvenim emisijama.
„Postoji mnogo toga što ne znamo o ovoj petlji povratnih informacija i o tome kako će se ona nužno odigrati, ali postoji potencijal za veoma velike promene u klimatskom sistemu koje se dešavaju u veoma, veoma brzim geološkim vremenskim okvirima“, rekao je Mihaelides.
Ukratko, otapanje permafrosta moglo bi brzo da pogorša klimatsku krizu. Ali to je još uvek misteriozan proces. Proučavanje ekstremnih lokacija kao što je Batagai megaslump može pomoći naučnicima da shvate otapanje permafrosta i zavire u budućnost.
U studiji objavljenoj u časopisu Geomorfologija u junu, istraživači su koristili podatke sa satelita i dronova da bi konstruisali 3D modele megagrupa i izračunali njegovu ekspanziju tokom vremena.
Otkrili su da se oko 14 piramida u Gizi od leda i permafrosta odmrznulo u Batagaju. Zapremina kratera se svake godine povećava za oko milion kubnih metara.
„Ove vrednosti su zaista impresivne“, rekao je za BI u mejlu Aleksandar Kizjakov, vodeći autor studije i naučnik sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov.
„Naši rezultati pokazuju koliko brzo dolazi do degradacije permafrosta“, dodao je on.
Istraživači su takođe izračunali da megaslabljenje oslobađa oko 4.000 do 5.000 tona ugljenika svake godine. To je otprilike onoliko koliko godišnje emisije ispuštaju od 1.700 do 2.100 američkih kuća koje koriste energiju.
Michaelides je rekao da ga ti brojevi nisu iznenadili, ali mogu pomoći u informiranju modela o budućem otapanju permafrosta i emisijama.
„Mislim da možemo mnogo da naučimo od Batagaike, ne samo u smislu razumevanja kako će se Batagaika vremenom razvijati, već i kako bi se slične karakteristike mogle razviti i evoluirati nad Arktikom“, rekao je Mihaelides.
„Čak i ako su deseti ili stoti deo veličine Batagaike, fizika je u osnovi ista.“
