Populacija Afrike, drugog po veličini kontinenta na svetu, trenutno ima oko 1,4 milijarde, ali bi trebalo da premaši 2 milijarde do 2040. To znači da se veći delovi zemlje nego ikada ranije koriste za poljoprivredu, a broj stoke je povećanje. Nova procena budžeta za gasove sa efektom staklene bašte u Africi između 2010. i 2019. kvantifikuje koliko su ove promene u korišćenju zemljišta uticale na ulogu Afrike u globalnom ciklusu ugljenika. Istraživanje je objavljeno u časopisu Globalni biogeohemijski ciklusi.
Da bi napravili svoje procene, Iolandi Ernst i kolege su sledili protokol za procenu budžeta koji je postavila inicijativa Regionalne procene ciklusa ugljenika i procesa (RECCAP2). Oni su sveobuhvatno razmotrili sve glavne potencijalne izvore ugljenika, uključujući ljudske izvore kao što su poljoprivreda i emisije fosilnih goriva i prirodne izvore kao što su termiti i šumski požari. Takođe su razmatrali prirodne ponore: travnjake, savane i šume koje još uvek pokrivaju veći deo kontinenta.
Tim je otkrio da je između 2010. i 2019. Afrika prešla iz malog neto ponora ugljenika u blagi neto izvor ugljenika. Sve u svemu, procenili su da je Afrika bila izvor 4,5 petagrama, ili 4,5 milijardi metričkih tona, ekvivalenta ugljen-dioksida godišnje (jedinica koja predstavlja potencijal globalnog zagrevanja svih gasova staklene bašte) tokom tog perioda. I taj broj će se verovatno povećati ako se trenutni trendovi nastave.
Ključni faktori u porastu gasova sa efektom staklene bašte uključuju sagorevanje fosilnih goriva, emisije metana iz stoke i gubitke ugljenika u zemljištu i emisije azot oksida dok se zemljište pretvara za poljoprivrednu upotrebu. Prirodni ekosistemi nastavljaju da deluju kao ponori ugljenika širom regiona i apsorbuju oko trećine onoga što ljudske aktivnosti emituju u atmosferu. Autori zaključuju da bi prelazak na ugljen-neutralna goriva mogao eliminisati do 30% antropogenih emisija. Međutim, kako potražnja za proizvodnjom hrane raste, ovaj napredak bi mogao biti nadoknađen kontinuiranim rastom pretvaranja zemljišta za poljoprivredu.
Autori primećuju da je prikupljanje više podataka o Africi i razvoj modela specifičnih za kontinent važni za smanjenje nesigurnosti procena. Oni takođe preporučuju fokusiranje na klimatski pametne poljoprivredne prakse, kao i investicije koje se bave socioekonomskim izazovima, a da se i dalje čuva priroda širom Afrike.
