Teško je raspravljati se sa naukom; decenije istraživanja su učinile gotovo nepobitnim da su upotreba kanabisa i pojava šizofrenije i psihoze kod nekih ljudi povezani, na nekom nivou.
Šta je to nivo i kako taj odnos funkcioniše nije tako lako razotkriti, sa mentalnim zdravljem i upotrebom droga koji su obično zaključani u natezanju konopa zbog kojeg je uzrok i posledica teško razdvojiti.
Prema studiji iz 2021. koju je sproveo tim istraživača iz Centra za zavisnost i mentalno zdravlje (CAMH) i King’s College London u Velikoj Britaniji, geni za šizofreniju mogli bi se pokazati kao ključ za objašnjenje zašto neki korisnici kanabisa razvijaju psihozu, dok drugi nemoj.
„Ovi rezultati su značajni jer su to prvi dokazi koje smo videli da bi ljudi koji su genetski skloni psihozi mogli biti neproporcionalno pogođeni kanabisom“, rekao je psihijatar CAMH-a Majkl Vejnberg kada su objavljeni nalazi.
Psihoza je ozbiljno stanje mentalnog zdravlja koje utiče na to kako mozak gradi percepciju sveta oko sebe.
Posledice se mogu kretati od pukih zbunjujućih do potpuno uznemirujućih, tumačenja ili korelacije prizora i zvukova na način koji otežava razaznavanje šta je stvarno, a šta nije.
Psihotične epizode – ključni simptom teške depresije, bipolarnog poremećaja i šizofrenije – takođe mogu biti izazvane raznim psihoaktivnim supstancama, uključujući aktivno jedinjenje u kanabisu, delta 9-tetrahidrokanabinol (delta9-THC).
U stvari, istraživanja sugerišu da oni koji su koristili kanabis imaju skoro četiri puta veću verovatnoću da dožive neki oblik psihoze, u poređenju sa ljudima koji su apstinirali.
Imajući otvoren um, isti brojevi bi se mogli pojaviti u populacijama u kojima ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima nesrazmerno koriste kanabis za lečenje psihotičnih epizoda.
Međutim, dalja istraživanja sugerišu da je malo verovatno da će samo-lečenje igrati značajnu ulogu u ovoj vezi, sa studijama koje dosledno otkrivaju da većina ljudi počinje da koristi kanabis ne da leči simptome psihoze, već jednostavno da se naduva.
Čak i kada se kontrolišu poremećaji ličnosti i upotreba antipsihotika, rizik ostaje, što otežava opovrgavanje činjenice da se čini da je kanabis okidač za iskustva psihoze.
Ipak, gledano iz drugačije perspektive, većina ljudi koji koriste kanabis nikada ne dožive psihotičnu epizodu, zbog čega je važno utvrditi tačno u čemu leže razlike.
Koristeći evidenciju od 100.000 učesnika iz UK Biobank, naučnici koji stoje iza ove najnovije studije analizirali su odnos između genetike, upotrebe kanabisa i psihotičnih iskustava.
Zapisi su sadržali detalje o učestalosti prethodne upotrebe kanabisa i iskustvima slušnih ili vizuelnih halucinacija, iluzija progona ili zabluda referenci. Ono što je najvažnije, Biobanka je takođe pružila dokaze o ključnim mutacijama na genima povezanim sa šizofrenijom, dajući timu rezultat koji ukazuje na verovatnoću razvoja šizofrenije.
Ukupno, nešto više od 4 procenta zapisa bez izveštaja o upotrebi kanabisa predstavljalo je neku vrstu obmane ili halucinacije. Ova brojka je skočila na 7 procenata za one koji su koristili kanabis u svojoj prošlosti, rezultat koji ne predstavlja pravo iznenađenje.
Kada se kopa dublje, povećanje je bilo najizraženije kod onih sa visokim genetskim rezultatom za šizofreniju. Među rekorderima sa petim najvišim rezultatima, povećanje je bilo oko 60 odsto. Među onima sa petim najnižim, bilo je oko 40 odsto.
„I pošto je genetska ocena rizika još uvek u ranim danima, pravi uticaj genetike na odnos kanabisa i psihoze može biti čak i veći od onoga što smo pronašli ovde“, kaže Vainberg.
Studije o šizofreniji su napredovale u velikim granicama poslednjih godina, sa dokazima koji otkrivaju genetsko stanje koje dovodi neurološki razvoj u opasnost od suptilnih poremećaja u okruženju, posebno dok je u materici.
S obzirom da je većina onoga što znamo o stanju pristrasna fokusiranjem na zapadnjačku, uglavnom belu populaciju, pred nama je dug put pre nego što možemo da iznosimo generalizovane tvrdnje.
Ali sa legalizacijom kanabisa, čime se droga stavlja u rang sa alkoholom i duvanom u sve većem broju jurisdikcija, postaje sve važnije naučiti što je više moguće o potencijalnim rizicima.