Biljka kanabisa sadrži više od stotinu vrsta gljiva u svojim korenima, stabljikama, listovima, cvetovima i pupoljcima, od kojih neke mogu proizvesti potencijalno štetne spore.
Ipak, nijedna nacija ili država u Sjedinjenim Državama koja je legalizovala kanabis ne zahteva testiranje bezbednosti za sve ove potencijalne mikotoksine.
Istraživači sa Univerziteta Tenesi, Državnog univerziteta Arizone i Univerziteta Simon Frejzer u Kanadi upozoravaju da je to previd.
Kako bi se osiguralo da se kanabis i konoplja mogu bezbedno jesti, pariti ili pušiti, međunarodni tim tvrdi da moramo znati više o gljivama koje žive na ovim biljkama i njihovim potencijalnim zdravstvenim efektima.
„Ako medicinska upotreba kanabisa postane šire prihvaćena, kontaminantne gljive predstavljaju potencijalnu zabrinutost za javno zdravlje“, pišu autori pregleda, predvođeni biljnim patologom Kimberli Gvin sa Univerziteta u Tenesiju.
Na kraju, tim je mogao da pronađe samo jednu nacionalno reprezentativnu studiju koja je ispitivala vezu između upotrebe kanabisa i gljivičnih infekcija.
Ovi nalazi iz 2020. godine otkrili su da korisnici kanabisa imaju 3,5 puta veće šanse da razviju gljivičnu infekciju, u poređenju sa onima koji ne koriste.
Još nije jasno da li te infekcije dolaze direktno iz samog kanabisa, ali studije su pronašle dokaze da se spore gljivica zalepe za smolu na pupoljcima i cvetovima kanabisa.
Iako kanabis nije jedini mogući izvor takvih gljivičnih izbijanja, biljka bi mogla biti izvor „oportunističkih infekcija“ među teškim korisnicima ili onima koji su imunokompromitovani.
U pregledu, Aspergillus, Penicillium, Fusarium i Mucor su bile najčešće potencijalno zabrinjavajuće vrste pronađene u biljkama kanabisa.
Ako se udišu zajedno sa kanabisom, moguće je da se njihove toksične spore mogu proširiti u nosni prolaz i pluća, izazivajući infekcije tkiva koje bi mogle biti opasne po život, posebno kod onih koji su imunokompromitovani.
U studiji iz 2020. godine, korisnici kanabisa koji su bili imunokompromitovani imali su čak i veću verovatnoću da budu domaćini gljivične infekcije nego ljudi sa oslabljenim imunitetom koji nisu koristili kanabis.
U međuvremenu, 2019. godine, studija je pokazala da je 89 odsto gljivičnih infekcija pluća uzrokovanih upotrebom kanabisa povezano sa pušenjem, dok je samo 4 odsto povezano sa jestivim namirnicama.
„Iako bi uslovi zagrevanja tokom pušenja i parenja trebalo da ubiju spore gljivica, oni mogu biti nedovoljni da sve spore učine neodrživim“, primećuju Gvin i kolege.
Nisu sve spore gljivica nužno loše za vas – neke čak mogu biti korisne za ljudsko zdravlje – ali dok naučnici ne saznaju više o štetnostima i prednostima u odnosu na one koji su povezani sa kanabisom, regulatori neće znati šta da provere.
Možda nisu pogođena samo pluća. Upotreba kanabisa povezana je sa gljivičnim infekcijama kod pacijenata sa transplantacijom bubrega i povećanim rizikom od upale pluća, koju mogu izazvati i gljivične infekcije.
U pregledu se tvrdi da su potrebne dalje studije da bi se shvatila stvarna skala gljivične kontaminacije u proizvodima od kanabisa i u kojim koncentracijama bi mogli biti potencijalni zdravstveni efekti.
Pravilno sušenje pupoljaka kanabisa i njihovo skladištenje u niskoj vlažnosti može biti ključno za smanjenje štetne gljivične kontaminacije.
„Postoji mali broj objavljenih studija o prisustvu mikotoksina u proizvodima dobijenim od kanabisa“, pišu istraživači u pregledu.
„Legalizacija kanabisa u nekoliko zemalja, uključujući Kanadu i brojne američke države, trebalo bi da poveća dostupnost uzoraka za testiranje na prisustvo mikotoksina.“
