Zaštitnici prirode u Persepolisu, najikoničnijem drevnom lokalitetu Irana, vode delikatnu bitku protiv neverovatnog protivnika: sitnih, ali upornih lišajeva koji erodiraju milenijumima stare spomenike.
Borba, koja je počela pre mnogo godina, ima za cilj da zaustavi pretnju integritetu struktura lokacije i njenih zamršenih rezbarenja od lišajeva, organizama koji rastu na površinama poput kamena i mogu da ih polako razgrađuju tokom vremena.
Sagrađen u 6. veku pre nove ere od strane Darija I, Persepolis je izdržao razaranja, pljačku, zemljotrese, požare i teške vremenske uslove. Ostaje izvor ponosa Iranaca i glavna turistička destinacija.
„To je muzej na otvorenom koji odražava 25 vekova bliskoistočnog života“, rekao je Alireza Asgari Čaverdi, direktor lokacije koja se nalazi oko 50 kilometara od južnog grada Širaza.
„To je temelj iranske istorije, kulture i društveno-kulturnog života.
Na Uneskovoj listi svetske baštine od 1979. godine, Persepolis ima kolosalne skulpture i složene kamene reljefe drevnih persijskih kraljeva, plemića i božanstava.
Ali oni su godinama patili od lišaja, kombinacije algi i gljivica.
„Ovo je najozbiljniji problem, posebno za rezbarije na kamenu“, rekao je Shahram Rahbar, konzervator na lokalitetu.
„Ako ništa ne učinimo, ovi organizmi bi mogli da pretvore ove relikvije u prašinu u roku od 50 do 100 godina“, rekao je on dok je lečio rast lišaja na jednoj ploči.
Tragovi crvenih lišajeva sada su urezani u mnoge drevne relikvije u Persepolisu.
Širenje lišajeva, koji rastvaraju minerale i prodiru u kamene površine za više od 1,5 centimetara (0,6 inča), podstaknuto je industrijalizacijom, kiselim kišama i oštrom pustinjskom klimom, rekao je lihenolog Mohamed Sorabi.
„Pokrivamo lišajeve materijalom i, nakon nedelju dana, ponavljamo proces dok ne oslabe dovoljno da se uklone usisnim uređajima“, rekao je Rahbar.
Iran je dom za više od 3.000 vrsta lišajeva, sa 500 do 700 vrsta koje rastu na istorijskim spomenicima, rekao je Sohrabi, napominjući da su neki u Persepolisu stari preko 1.700 godina.
„Mnogi zamršeni motivi Persepolisa već su izgubljeni zbog aktivnosti lišajeva“, rekao je on.
Osim Persepolisa, pogođena su i druga mesta u Iranu, poput natpisa Bisotun u provinciji Kermanšah.
Bisotun, još jedno mesto na Uneskovoj listi svetske baštine, ima masivni uklesani natpis koji govori o osvajanjima kralja Darija I i pretrpeo je značajnu degradaciju zbog rasta lišajeva.
U Persepolisu, Rahbar i njegov tim neumorno rade na borbi protiv zaraze.
„Uništavamo lišajeve koristeći moderne tehnike poput lasera i supstanci koje deluju kao antibiotici“, rekao je Rahbar, opisujući ono što je nazvao „mukotrpnim“ procesom.
Zabrinutost javnosti porasla je nakon što je zvaničnik istakao nedostatak sredstava za očuvanje iranskih istorijskih mesta.
Zamenik iranskog ministra kulture Ali Darabi rekao je da je godišnji budžet za restauraciju svakog spomenika samo 130 miliona rijala (oko 220 dolara), dok bi za održavanje svih registrovanih istorijskih spomenika bilo potrebno skoro 84 miliona dolara godišnje.
Dok je Mohsen, 41-godišnji penzioner iz Gazvina, stajao ispred srušene kolone palate Apadana, rekao je: „Održavanje ove lokacije važnije je od naših života.“
Ghashghaei, 82-godišnji penzioner u poseti sa svojom porodicom, se složio.
Za njega ovaj sajt predstavlja dirljiv podsetnik da su „Iranci stvorili drevnu civilizaciju“, rekao je on.
