Poslednjih godina u Kanadi i širom sveta došlo je do značajnog porasta popularnosti urbanog pčelarstva. Vođeni povećanom svešću o vitalnoj ulozi oprašivača i sve većim priznanjem ove prakse, više Kanađana nego ikad traži da odeću i čuvaju svoje pčele — a ne samo ruralne Kanađane.
Čini se da su oprašivači veoma pogodni za urbani pejzaž. Gradovi ih štite od mnogih poljoprivrednih pesticida i predatora, nude široku raznolikost vegetacije i produžavaju sezonu oprašivanja obezbeđujući toplije temperature tla. Međutim, uprkos ovim potencijalnim prednostima, populacije pčela nisu uvek dobro prolazile u gradovima.
U nedavnoj studiji otkrili smo stopu smrtnosti košnica od 26% u Torontu, nadmašujući stope uočene u provinciji Ontario (17,8%) i Kanadi u celini (23,2%) za istu godinu. Čini se da je ovaj trend konzistentan u gradovima u Kanadi, gde su urbani pčelari prijavili natprosečne stope smrtnosti u košnicama.
Kao specijalisti za urbano okruženje, nastojali smo da razumemo zašto pčele medonosne biljke imaju veću stopu smrtnosti u košnicama u gradovima od njihovih seoskih kolega. Naša studija je koristila podatke — koje je obezbedila kompanija za urbano pčelarstvo Alveole — iz 3.697 košnica medonosnih pčela između 2017. i 2022. u Montrealu i Torontu da bismo procenili uticaj urbanih i ekoloških faktora na preživljavanje košnica.
Naši rezultati nam mogu reći mnogo o tome kako da dizajniramo urbano okruženje u Kanadi koje je zdravije i za pčele i za ljude.
Naša analiza identifikovala je četiri ključna faktora koji utiču na verovatnoću preživljavanja pčelinjih košnica u kanadskim gradovima.
Prvo, košnicama je potrebna gustina cvetne vegetacije u blizini da bi preživele. Da bi poboljšali mogućnosti za ishranu, planeri bi trebalo da daju prioritet strategijama koje imaju za cilj poboljšanje urbane vegetacije. Integracijom planiranja vegetacije u strategije urbanog razvoja, gradovi mogu negovati biodiverzitetnu sredinu koja je pogodna za oprašivače i doprinosi ukupnom urbanom okruženju.
Drugo, naše istraživanje potvrđuje štetan uticaj zagađenja vazduha na zdravlje pčela. Otkrili smo da čak i minimalni nivoi izloženosti zagađivačima vazduha — kao što je ozon — u gradovima mogu značajno ugroziti opstanak košnica. Ovo naglašava neophodnost da ciljevi kvaliteta urbanog vazduha obuhvataju ne samo zdravlje ljudi i emisije ugljenika, već i ekološko blagostanje oprašivača i svih neljudi.
Efikasna inicijativa za ublažavanje uticaja zagađenja vazduha na oprašivače je stvaranje koridora urbanih zelenih površina, kao što je koridor Darlington u Montrealu.
Treće, pokazujemo da iznad određenog praga, što više košnica ima u datom području, to će svaka košnica imati manje šanse za preživljavanje. Ova zabrinutost je pojačana jer su studije pokazale kako uvođenje zapadnih pčela može negativno uticati na domaće oprašivače kroz konkurenciju u potrazi za hranom.
Da bi smanjili konkurenciju u resursima, kreatori politike bi trebalo da razmotre nametanje ograničenja na broj košnica. Međutim, potrebno je mnogo više istraživanja da bi se odredili specifični kapaciteti za nošenje i utvrdilo da li bi primena ograničenja za košnice u gradu ili susedstvu mogla efikasno da osigura zdravlje i opstanak pčela.
Kreatori politike takođe treba da traže da se nova vegetacija sadi pored novih košnica kako bi se smanjio rizik od konkurencije resursa i koristili ljudskoj populaciji kroz ublažavanje klimatskih promena i ublažavanje toplotnih ostrva.
Konačno, uočili smo jasnu korelaciju između stopa preživljavanja pčela i ukupnog nivoa urbane ekološke politike u svakom gradu.
Na primer, primetno bolji učinak košnica u Torontu može biti posledica napora grada i pokrajine da zabrane kozmetičke (nepoljoprivredne) pesticide u poređenju sa Montrealom, koji je prešao na zabranu pesticida tek 2022. godine. Pored toga, naši podaci nam omogućavaju da procenimo uticaj pandemije COVID-19, za koju se čini da je imao pozitivan efekat na zdravlje košnica u oba grada – verovatno kao rezultat nižeg nivoa zagađenja vazduha usled smanjenog saobraćaja vozila.
Pozitivan efekat pandemije mogao bi se pripisati i inicijativama koje imaju za cilj ulepšavanje javnih prostora, kao što su parkovi i prava prolaza, kako bi se promovisale bezbedne aktivnosti na otvorenom tokom pandemije COVID-19.
Naši nalazi naglašavaju potrebu da urbanisti uzmu u obzir faktore životne sredine na nivou susjedstva kako bi se osiguralo preživljavanje urbanih košnica pčela.
Pokreti za implementaciju čistijih oblika prevoza su od suštinskog značaja zajedno sa naporima da se poboljša urbana biodiverziteta zabranom upotrebe pesticida i podsticanjem sadnje vrsta biljaka koje su pogodne za pčele kroz subvencije i obrazovne inicijative.
Naši nalazi u vezi sa zdravljem pčelinjih košnica naglašavaju važnost integrisanja ekoloških razmatranja u urbano planiranje kako bi se stvorili gradovi koji su zdravi i pogodni za život i za ljude i za naše prijatelje pine.
