Visoki nivoi zagađenja vazduha mogu naštetiti performansama timova, koji su od vitalnog značaja za rešavanje složenih problema kao što su razvoj tehnologija čiste energije i vakcina, a to bi moglo da naškodi ekonomskom razvoju u veoma zagađenim ekonomijama u razvoju.
Studija je koristila podatke iz 15.000 igara iz sobe za bekstvo u Londonu. Procenjeno je, na osnovu podataka i jednačina studije, da bi za oko 3.500 timova koji su učestvovali u vežbama izgradnje tima (obično iz korporativnog okruženja) u danima visokog zagađenja, timovima za bekstvo moglo biti potrebno do 5% duže da reše problem. redosled nerutinskih analitičkih zadataka kolaborativnog tipa viđen na savremenom radnom mestu.
Autori kažu da poduzorak koji se uglavnom bavi korporativnim tim-bildingom može biti reprezentativniji za efekat radnog mesta od celog uzorka (koji uključuje rođendanske zabave i druge aktivnosti u slobodno vreme); nije bilo značajnog uticaja zagađenja na mlade timove mlađe od 16 godina, podgrupa koja najmanje odražava savremeno radno okruženje.
Ovi negativni rezultati „se javljaju samo pri visokim nivoima zagađenja vazduha, koji su, međutim, uobičajeni u mnogim zemljama u razvoju. Kako timski napori pretežno pokreću inovacije, visoki nivoi zagađenja vazduha mogu značajno da ometaju ekonomski razvoj“, kaže se u studiji objavljenoj ovog meseca u časopis za ekonomsku psihologiju.
Koautori studije su Paul Lohmann sa El-Erian instituta za bihevioralnu ekonomiju i politiku na Cambridge Judge Business School i Andreas Kontoleon sa Odeljenja za ekonomiju zemljišta na Univerzitetu u Kembridžu.
„Proboji u nauci i drugim oblastima zahtevaju da timovi rade zajedno na kombinovanju znanja i rešavanju složenih problema, tako da je važno razumeti spoljne faktore koji mogu da utiču na rad tima“, kaže koautor Pol Loman.
„Naši nalazi da zagađenje vazduha ima značajan i statistički značajan negativan efekat na timove koji obavljaju složene zadatke imaju implikacije na radna mesta širom sveta, ali posebno u ekonomijama u razvoju koje imaju visok nivo zagađenja vazduha.
Istraživanje koristi podatke iz soba za bekstvo između 2018. i 2022. godine u kojima članovi tima treba da reše niz zagonetki i koriste informacije da shvate način da pobegnu iz sobe pre nego što vreme istekne, obično 60 minuta. Timovi su se kretali od 2 do 6, a studija se zasniva na tome koliko im je minuta bilo potrebno da završe zadatak, jer to odražava efikasnost tima u zajedničkom radu.
„Sobe za bekstvo pružaju idealno okruženje za proučavanje performansi tima na nerutinskim, kognitivnim zadacima koji su simbolični za savremeno radno okruženje jer zahtevaju visok nivo kreativnosti, saradnje i komunikacije između članova tima da bi se igra završila“, kaže se u studiji.
Istraživanje proučava uticaj četiri najčešća zagađivača vazduha — ugljen-monoksida (CO), sumpor-dioksida (SO2), azot-dioksida (NO2) i čestica prečnika manjeg od 2,5 mikrometara (PM 2,5).
Podaci o zagađenju dobijeni su od 16 stanica za praćenje u Velikom Londonu koje održava Automatska urbana i ruralna mreža i koje je obezbedilo Odeljenje za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja. Podaci o vremenu dolaze iz britanske Met Office.
Studija otkriva da sva 4 zagađivača imaju značajan negativan uticaj na učinak tima. Zanimljivo je da se ovi efekti javljaju na nivoima mnogo nižim od trenutnih Smernica za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za 2 proučavana zagađivača (CO i SO2).
Studija se završava komentarom o potencijalnim implikacijama na sva radna mesta, ali posebno u privredama u razvoju.
„Naši rezultati imaju implikacije na sva okruženja koja zahtevaju timski nerutinski analitički i međuljudski rad, koji karakteriše velike delove modernog radnog okruženja. Mnoge ekonomije sa niskim i srednjim prihodima suočavaju se sa mnogo višim nivoima zagađenja, što bi moglo biti kočnica za ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva“.
„Pošto ove zemlje nameravaju da povećaju udeo poslova u uslužnom sektoru koji podrazumevaju timske inovacije u njihovim ekonomijama, smanjenje zagađenja vazduha može biti važan kontekstualni faktor koji može uticati na inovativne kapacitete, što je ključno za ekonomski razvoj.“